Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ROBERT KOH U MAGNOVENJU

Čekajući na klupi, da zakažem termin, kako bi se spasili od mačjih buva, ja zadremah, i kao da se nađoh tu, ispred bolnice u Berlinu, kad ono, glavom, i bradom, i cvikerima, Robert Koh.

 

-Zer gut, zer gut! -To mu dođe kao vrlo dobro… Ne znam nemački, ali pored mene je Branko Radičević, i u onom parkiću, u Berlinu, ispred bolnice Šarite, recituje njegovu čuvenu pesmu „Kad mlidijah umreti“.

robert koh

Obučen kao i Koh, u to vreme, a ja alav na slatko, k’o baba na prskani paradajz, navalio na koh, koji mi je spremila majka na put u Nemačku.

-Baci to, kaže mi Robert Koh! -Tu ima bacila!!!

-To je iz Petrijeve šolje.

-Nije iz Petrijeve, nego iz Petrove!!!

Petar, moj sestrić od sestre od ujaka, mi poklonio šolju, za rođendan, iz koje kusam puding, koh, i tako te poslastice.

-To je Petrijeva šolja, kaže mi on!

-Ti ćeš me učiti, neznalico!!!

-Budi bog s nama, niti znam nauku, niti šta je Petrijeva šolja.-

-To je moj izum!!!

-A, a – začuđeno ću ja…

-Kah, kah… – zakašlja se Branko Radičević.

-Branko! Kolega, poeto! Šta Vam je, kako ste!?

-Neka bolest mi zahvatila grudi. Gadno kašljem…

-To se zove tuberkuloza, pesniče, tu-ber-ku-loza!!!

-To sam ja izučavao i otkrio.

-I ovu krv, što sam iskašljao u maramicu…

-Naravno i to, kao i koleru, na putovanju i seminarima, u Egiptu i Indiji.

-Jesu Vam to sfinge zarazile kofere?

-Čuj ti malog vragca. Feršten! Razumeš, kolera je opasna bolest!!! Sa njom, nema šale.

-Dobro, dobro, gos’n Koh – i nastavih da punim usta, kohom, sa mlekom… Kašičicom, mhmmm.

-Što je sladak, i lep, koh.

-Pitaću te posle, i Heliko bakterija pilori uživa u toj slatkoći.

-Otkud znate!? Pa to niste Vi otkrili, nego neki, Australijanac.

-Mi, poznati, sve znamo, sve! Feršten! Razumeš, kao, ubeđuje me, i nameće mi mišljenje i šta mogu.

-A dečko, kako se ono prezivaše: Dojčlandinović!!?

-Ja, ja, natirlih! To mu dođe kao da, da, naravno…

-Moji učenici su eto otkrili, i tetanus, i diferiju, i bubonsku kugu, i  mnogo šta još, iako se moj lek tuberkulin nije uspešno pokazao, pa Branko Radičević, još kašlje, jer ga tera muka, bolest, tuberkuloza, a i sifilis.

-Oćeš, oćeš ti sa sumnjivim ženskama… Ha, ha… Pazi se… Malo me zeza Robert Koh, ne zameram mu..

-U stvari se budim, ispred parkića Higijenskog zavoda, sa jednom malom plastičnom kutijom u šaci, nalik na šolju, materijalom, mačjim bubama, ucmekanim od insekticida.

I čujem već prozivku, da dam materijal na analizu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: