Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BLAGO NA DNU TAJNOVITOG JEZERA

Kraljica Jelena Anžujska čiji se dvori nalaze na dnu jezera, bila je vrlo sposobna vladarka i simbol je onovremene Srbije, kaže dr Katarina Mitrović.

 

Tajnovito jezero Gazivode u opštini Zubin Potok na krajnjem severu Kosova i Metohije ne samo da je politički u žiži medija već se o njemu pravi i dokumentarni film, „Gazivode, putevima Jelene Anžujske“, reditelja dr Dušana Jovovića. Film ima za cilj da otkrije istinu o potopljenoj kulturnoj i duhovnoj baštini Srba na ovom prostoru.

katarina mitrović

Na dnu jezera se nalaze srednjevekovna groblja, crkve, rimske nekropole. Na filmu radi Međunarodna ronilačka ekipa eksperata jer je jezero opasno, odnelo je više života. Profesor istorije dr Katarina Mitrović, naučni saradnik Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta Beograd, angažovana na ovom filmskom projektu govori iz svog ugla. Ona nam rasvetljava i lik kraljice Jelene Anžujske, majke srpkog kralja Milutina, čiji su dvori i prva ženska škola takođe potopljeni i nalaze se na dnu ovog veštačkog jezera na Ibru.

U čemu se sastojao vaš deo posla u filmskom projektu „Gazivode, putevima Jelene Anžujske“, reditelja dr Dušana Jovovića?

– Dr Dušan Jovović pozvao me je da se pridružim njegovom projektu kako bih mu pomogla prilikom „oživljavanja“ istorijskog lika kraljice Jelene. Još od vremena kada sam pisala doktorat posvećen benendiktinskom monaškom redu u primorskim oblastima srpske države pružila mi se prilika da iz različitih uglova sagledavam ličnost i delo znamenite srpske kraljice. Dušan se sasvim slučajno upoznao sa mojim radom na ovim temama. Pozvao me je predočivši mi svoje planove u vezi snimanja filma i istraživanja na dnu jezera Gazivode. Bila je to ponuda koja se ne može lako odbiti. Utoliko pre što smo nas dvoje prvi put razgovarali na praznik Svetog arhanđela Mihaila. Odabir datuma u kome nismo učestvovali ni Dušan ni ja, shvatila sam kao poseban znak da smo svi zajedno na dobrom putu.

Kako ste se pripremali za ovaj film, na šta je stavljen akcenat?

– Moj deo posla sastojao se u tome da ličnost i delo kraljice Jelene prikažem na osnovu pisanih istorijskih izvora, pre svega dokumenata zapadne provenijencije. To i jeste posao istoričara. Pored mene, u radu na filmu angažovani su još doc. dr Dejan Radičević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od naših najboljih stručnjaka u domenu srednjovekovne arheologije, doc. dr Rastko Jović, profesor kanonskog prava na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i Aleksandra Mihajlović, profesorka srpskog jezika i književnosti u gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu. Dejan je zadužen za tumačenje prošlosti na osnovu materijalnih ostataka, Aleksandra nam je predstavila Žitije kraljice Jelene kao književno-istoriografski tekst, dok je Rastko otkrio mnoge nepoznanice o odnosima rimske i pravoslavnih crkava u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka, s fokusom na svetu tajnu krštenja i način na koji vladika Danilo kraljicu poredi sa prvim Nemanjićima.

Šta je za vas kao istoričara bilo otkrovenje na koje su ronilačke ekipe naišle na dnu tajnovitog jezera Gazivode?

– Na ovo pitanje Vam ne mogu dati precizan odgovor sve dok ruske kolege ne budu publikovale rezultate do kojih su došli tokom smelih ronilačkih poduhvata. Svakako da će najzanimljivije biti ono što se odnosi na dvor kraljice Jelene u Brnjacima.

Kako biste nam predstavili kraljicu Jelenu Anžujsku, danas kada ste na licu mesta došli i do novih saznanja o njenim plemenitim delima i misiji?

– Ukratko, kraljica Jelena i danas nadahnjuje svojom ulogom živog posrednika između sveta zapadnog hrišćanstva, iz koga je kao mlada devojka došla u Srbiju da bi se oko 1250. udala za Uroša I, i sveta pravoslavne duhovnosti koju je zdušno prihvatila kao supruga srpskog kralja i majka potonjih naslednika prestola. Naravno, ona je bila vrlo sposobna vladarka, kraljica-majka, diplomata, prosvetiteljka… Simbol je onovremene Srbije, koja je zaista stajala visoko iznad Istoka i Zapada baštineći najbolje od oba kulturna kruga.

Sveta kraljica Jelena Anžujska je osnovala prvu žensku školu u Srbiji. Ispričajte nam nešto o tome na osnovu istorijskih podataka i iskustva na ovom projektu?

– Nažalost, mi danas o tom izuzetnom poduhvatu kraljice Jelene znamo samo na osnovu kazivanja vladike Danila, koji kaže sledeće: Zapovedi u celoj svojoj oblasti sabirati kćeri sirotih roditelja, i njih hraneći u svome domu, obučavaše svakom dobrom redu i ručnom radu, koji priliči za ženski pol. A kada su odrasle, udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimala je druge devojke kao i prve.

Ukratko, kakav je bio put kraljice Jelene Anžujske, koji ste uzeli i za naslov dokumentarnog filma?

– Kraljica Jelena je u Srbiju došla iz Ugarske, kao kćer slavnih roditelja, od roda fruškoga i carskog plemena, da bi se stopila sa drevnim srpskim zemljama Raškom, Dukljom i Travunijom, povezujući na taj način nepregledne ravnice južne Panonije sa balkanskim gorjem i mediteranskim nedogledima.

Film ima za cilj i da podstakne gledaoca na razmišljanje o prošlosti koja je utkana u genetski kod Srba. Zašto je to važno?

– Pitanje identiteta je veoma važno za svakog pojedinca i zajednicu. Samo oni među nama koji su svesni ko su i odakle potiču prihvatajući nasleđe predaka, sposobni su da se razvijaju kao ličnosti. Suštinski kosmopoliti i istinski tolerantni ljudi to mogu biti jer su u dovoljnoj meri svesni sebe. Onda im drugi i drugačiji ne deluje kao pretnja. Naprotiv.

Da li je dokumentarni film danas najbolji i najbrži način prodora istine u svet?

– Tako je. Potrebno je neprekidno raditi na kvalitetnom prezentovanju istine svetu. Stručno. Smireno. Bez predrasuda prema drugima.

Opišite nam tu mladalačku sinergiju sa kolegama koju ste imali radeći na filmu i kako vam se dopada Ibarski Kolašin?

– Ibarski Kolašin je bajkovita zemlja gostoljubivih domaćina, puna čudesne energije.

Recite nam nešto i o knjizi koju ste priredili o Svetoj kraljici Jeleni Anžujskoj?

– Povodom 700 godina od kraljičinog upokojenja sestrinstvo manastira Gradac došlo je na ideju da se priredi zbornik naučnih radova posvećenih svetoj ktitorki i njenom vremenu. Pripala mi je posebna čast da taj zbornik uredim. Zbornik se sastoji od 11 radova, koji na različite načine oslikavaju lik kraljice Jelene. U njegovom pisanju učestovalo je ukupno 12 autora iz Beograda, Niša, Novog Sada, Banjaluke, Bara. Dakle, Sveta Kraljica je ovog puta sabrala naučnike na putevima kojima je tokom svog dugog i plodonosnog života hodila.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: