Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Ja ne znam da pucam – Zorica Arsić Mandarić

JA NE ZNAM DA PUCAM

ja ne znam da pucam

Ja oduvek jesam gorda sa Balkana
grobom i kolevkom, snom otmenog stana –
iz Kruševca carskog,
niškog Sinđelića Čegra, Vranja,

Prizrena – Dušanovog grada, rođenog
Laćarka, Sremske Mitrovice vedra,
Aleksinca, Vršca, lepog Novog Sada,
ja sam umna, nežna dama Beograda,

i ja sam opasna, tvrda vladarica,
ja, Besna Jerina povređenog lica.
Biserje detinjstva skidam s ogrlice,
ljubavna sećanja vadim duši s krune.

Negovani jezik iz putenog nedra
olovom optačem u ubojne reči,
da se njima borim, druge nemam bune
nego da vam pesmom prkosim i kunem.

Ja ne znam da pucam ni pištolj da držim,
al’ u svili sluha i u zlatu uma
i pero i skalpel vašom vatrom pržim,
a skiptrom reči gonim vas sa druma:

To su moji puti, to su moje reke,
ti naši mostovi – prtine mog deda!
Fabrike pod kožom – tajne za vas preke,
moj muž, brat i otac, neće da vam preda.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter