PRVI NAŠ PILOT
U srcu Šumadije, u blizini Stragara, nalazi se pitomo selo Vlakča u kojem se 27. juna 1884. godine rodio Mihailo Petrović. On bio je prvi srpski pilot i prva srpska vazduhoplovna žrtva (a druga u svetu).
Kako bi istorijsku prošlost i početak stvaranja srpske avijacije otrgli od zaborava i budućim generacijama u nasleđe ostavili svedočanstvo o podvizima i herojstvu naših avijatičara, ali i odali priznanje gradu koji slovi za kolevku srpske avijatike, vojni aerodrom u Nišu poneo je ime prvog čoveka sa ovih prostora koji se vinuo u visine – Mihajla Petrovića.
Inicijativu da upravo ovaj aerodrom dobije ime po pilotu koji je svoje junaštvo zauvek ugradio u temelje srpske avijacije, još pre šest godina pokrenulo je Udruženje penzionisanih podoficira Srbije iz Gradskog odbora Niš. Njenu važnost prepoznali su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, pa se odnedavno niška vojna vazdušna luka zove „Narednik – pilot Mihajlo Petrović”.
Komandant aerodroma, major Milan Mitrović ne krije zadovoljstvo jer je šestogodišnja „borba“ urodila plodom i, u razgovoru za „Novosti“, ističe da je konačno ispravljena istorijska nepravda prema prvom srpskom pilotu.
Reč je o čoveku koji je embrion stvaranja srpske avijacije. Narednik, pilot Mihajlo Petrović je prvi Srbin koji se avionom vinuo u nebo, kao braća Rajt.
Kao što su oni bili važni za Amerikance, tako je i Petrović važan za srpski narod – govori Mitrović.
Petrović je pripadao prvoj grupi od šest pilota sa ovih prostora koji su se 1912. godine školovali u Francuskoj. Rođeni Kragujevčanin, završio je Artiljerijsku podoficirsku školu.
Prva služba mu je bila upravo u Nišu, zatim u Kragujevcu, pa u Beogradu. Sposobnost za letenje izdvajala ga je od ostalih kandidata za pilote.
To je primetio i njegov instruktor letenja Broden u bazi Etamp, nedaleko od Pariza, koji ga je, otkriva nam major Mitrović, ubedio da posle samo 22 dana obuke poleti samostalno.
Let dvokrilcem „farman“ pratio je veliki broj zaljubljenika u avione, skandirajući „Bravo Serbo!“. O ovom podvigu pisao je i pariski „Figaro“, nedugo zatim i štampa u Srbiji, a Petrović je slavljen kao nacionalni heroj.
Pored toga što je poneo titulu pionira srpskog vazduhoplovstva, Petrović je nažalost bio i prva žrtva svetske ratne avijacije.
Ko je bio Mihailo Petrović?
U srcu Šumadije, u blizini Stragara, nalazi se pitomo selo Vlakča u kojem se 27. juna 1884. godine rodio Mihailo Petrović. On bio je prvi srpski pilot i prva srpska vazduhoplovna žrtva (a druga u svetu).
A ništa u njegovoj ranoj mladosti nije naznačavalo da će biti pilot. Možda samo majstor u kragujevačkom Arsenalu, jer je nakon završene osnovne škole u rodnom selu, zbog siromaštva i nemogućnosti da se školuje u „civilnim“ školama, otišao u Kragujevac i postao pitomac Vojno-zanatske škole, koja je barem obezbeđivala posao u fabrici oružja. Međutim, početkom 20. veka, kod Mihaila se javlja želja da napusti taj zanat i da upiše Vojnu akademiju i sa tim naumom odlazi u Sankt Peterburg. Nažalost, upala pluća i iscrpljenost ga je omela u tom naumu i on se 1903. godine razočaran vraća u Srbiju gde pronalazi „utehu“ postavši pitomcem Podoficirske artiljerijske škole, koju završava 1905. godine i biva raspoređen u Niš, kao artiljerijski podnarednik. Služba ga u narednih pet godina opet vraća u Kragujevac, pa nanovo u Niš, da bi se 1910. godine, sa činom narednika obreo u Beogradu. Iako vojnik po profesiji, u duši je bio umetnik, slikao je i pisao pesme. Bio je pravičan i strog, a najstroži prema sebi. Stalno se usavršavao, obrazovao, mnogo je čitao, težio nečem višem. Pripremao je ispit za oficirski čin, interesovao se za mnoge oblasti, a posebno za avijaciju. U to vreme, 1910. i 1911. godine, u Beograd su dolazili mnogi avijatičari da prikažu novopronađena „ljudska krila“: Simon, Maslenikov, Rusijan, Čermak… Posmatrajući ih, mladi Mihailo je bio oduševljen, shvatio je da to ono što bi ga moglo potpuno ispuniti. Jer, tu se traži odvažnost, lična vrednost, znanje, upornost, to ne može svako…
Početkom 1912. godine na konkursu za pilote, Mihailo Petrović je izabran među prvih šest pitomaca.
Odlazi u Francusku, gde je krajem maja 1912. godine raspoređen u pilotsku školu Farmana koja se nalazila u gradu Etamp kod Pariza. Instruktori su odmah zapazili njegovu izuzetnu obdarenost za letenje. Čuveni francuski pilot Broden koji je pratio prve Petrovićeve letove, rekao je za njega da će „biti as, jer je miran i prezire smrt“.
Samo dvadesetak dana obuke bilo je dovoljno da Mihailo Petrović izvrši samostalan let. Prvi je poleteo među našim pilotima. Taj događaj je izazvao izuzetnu pažnju, pa je dopisnik lista „Figaro“ iz Pariza, koji je i sam prisustvovao tom letu, napisao veliku reportažu o „neustrašivom i divljenja dostojnom letu srpskog seržanta“, sa fotografijom preko čitave strane.
Krajem juna Mihailo Petrović ispunio je sve uslove, tako da je 22. i 23. jula položio ispite za dozvolu pilota. On je prvi srpski pilot sa diplomom (diploma FAI-pilotska dozvola broj 979), a o njegovom talentu svedoči činjenica da je zvanje pilota dobio mesec dana pre ostalih srpskih pitomaca.
Po povratku u Srbiju, baš u vreme kada je počeo Prvi balkanski rat, narednik Petrović je sa ostalim vazduhoplovcma uključen u pripreme za angažovanje u ratnim dejstvima. Prvi je u Srbiji 10. decembra 1912. godine letio na jednom od nabavljenih aviona (u Skoplju). U toku januara 1913. godine održavao je trenažu na aerodromu Trupalsko polje kod Niša. Bio je oduševljen kada je saznao da će biti u sastavu Primorskog aeroplanskog odreda, koji je formiran kao podrška srpske vojske crnogorskoj u operacijama opsade Skadra. Pripremao se za predstojeće borbene letove na avionu “Farman-20”, koji je bio težak za letenje, no Mihailo je bio uporan da ga ukroti. Stoga je slavni francuski avijatičarski as Žil Vedrin u njemu video budućeg velikog i slavnog avijatičara.
Primorski aeroplanski odred je bio sastavljen od četiri aviona i pet srpskih i dva strana iskusna pilota koji su unajmljeni kako bi pomogli neiskusnim srpskim pilotima. Na avionima su za tu priliku sa donje strane krila i na vertikalnom stabilizatoru (kormilu pravca) nafarbane zastave Kraljevine Srbije.
Sa Primorskim aeroplanskim odredom narednik Mihailo Petrović je otišao na aerodrom Barbaluši kod Skadra. Nakon što su avioni sklopljeni, 20. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Poslije poručnika Stankovića, na red je došao i narednik Petrović koji je uzleteo u svom avionu. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1500 metara, pri tome preletevši turske položaje. Kada je okrenuo nazad, na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Tokom tog leđnog leta, gurtne kojima je bio vezan su popucale, a pošto tada piloti nisu nosili padobrane, narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 metara i nije preživio pad. Tako su se obistinile Mihailove reči od nekoliko dana pre tragične pogibije, gde je među drugovima izjavio: „Ja ili ću se proslaviti, ili ću poginuti.“ Pao je u blizini letilišta, kod sela Babe. Avion je pao nedaleko od svog pilota. Visinomer je pokazivao visinu 1.234 m. Kazaljka na ručnom satu zaustavila se na 9.45 časova. Tako je prvi srpski pilot postao i prva žrtva srpskog vojnog vazduhoplovstva, a drugi u svetu.
Narednik Mihailo Petrović je sahranjen kod crkve u selu Barbaluši 21. marta 1913. godine. Po završetku Balkanskih ratova, aprila 1914. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i najsvečanije sahranjeni. Zalaganjem Mihailovog brata, artiljerijskog potpukovnika Živana Petrovića, 1. oktobra 1931. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti u Beograd i sahranjeni u porodičnu grobnicu, uz vojne počasti i prisustvo rodbine i brojnih vazduhoplovaca. Na groblju je podignut i lep spomenik. Na Mihailovoj rodnoj kući, u selu Vlakča, postavljena je spomen-ploča ali nije ostvarena ideja da se ona pretvori u spomen-muzej, premda već nekoliko godina postoji ideja da se spram Mihailove kuće u Vlakči, a na obali jedne rečice koja prolazi kroz selo, podigne muzej u čast Miahila Petrovića i svih srpskih pilota koji su dali svoje živote.
Izvor: Novosti/In4s.net