MORBIDNA „GLUMA“

Šta tačno čini snaf film? Šta čini njegovu crvenu srž, i možda daleko bitnije, zašto je potrebno da takav užas uopšte postoji?

 

Ljudski um jezivo je mesto, želeli to da prihvatimo ili ne, mračnije od bilo kakvog imaginarnog pakla, i beskonačno okrutnije. Rađa monstrume…

snaf film

Prema autorima knjige „Ubistvo za Kulturu“ (Killing for Culture), smatrane „biblijom“ snaf mitologije: „Snaf filmovi prikazuju brutalno ubistvo ljudskog bića (bez korišćenja specijalnih efekata i filmskih trikova) namenjeni bolesnom zadovoljstvu izopačene nekolicine“. Jednostavna definicija, ali krajnje prikladna. Ako pogledamo na samu ljudsku prirodu, takva kakva je, nije nerazumno pretpostaviti da bi se, u slučaju da takvi filmovi stvarno postoje, našli i oni spremni da plate za njih. Snaf je, jednostavno i sasvim sigurno, najmračniji od tabua, i morali bi otići u ekstremne dubine ambisa kako bi našli čak i približno onome o čemu pričamo.

Sve, kao i obično, počelo je od priče koja se poput virusa proširila svetom ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Priča je eksponencijalno dobijala na snazi, postajala mit utkan u svakodnevnicu, priča da negde, u skrivenim delovima sveta, posebno u organizovanim pedofilskim krugovima, ubistva se rutinski snimaju i distribuišu za najekstremniji, sadistički oblik „zabave“. Ali i pored svih priča i urbanih legendi, do dan danas ni jedan jedini autentični snaf film nije pronađen. Iznova i iznova, ono što je predstavljeno kao istinski snimak ubistva, ispostavi se samo kao vešto izvedena prevara. Ali i pored svih dokaza u suprotno, mit o snaf filmovima opstaje.

Više je elemenata koji utiču da vera u postojanje takvog nivoa ljudske iskvarenosti ostane nepokolebana. Fascinacija brutalnošću navela je brojne režisere da testiraju koliko realno mogu da snime stravične scene u horor filmovima što je dovelo do pojavljivanja nekolicine neverovatnih snaf „lažnjaka“ poput zloglasnog „Cvet od Krvi i Mesa“ (Flower of Flesh and Blood). Različite kompilacije snimaka smrti – stvarnih i lažiranih – takođe doprinose veri u „verodostojnost“ snaf filmova, kao i brojne glasine o snimcima serijskih ubica poslednjih momenata svojih žrtava.

Sa svim ovim elementima usko isprepletanim kroz tkaninu današnjeg društva, skoro je pa nemoguće da racionalna osoba uopšte i pomisli da snaf filmovi NE postoje. Nasumične reference o njima iskaču maltene na sve strane, čak i samom žanru je dato ime koje izgovaramo podjednako ležerno kao i kad pominjemo „horor“ ili „romantične komedije“.

Sam termin „Snaf film“ je, verovali ili ne, nastao tokom panike i užasa koji su ostali u tragu ubistava „Porodice Menson“ 1969. Brojne knjige su napisane o Mensonovom kultu, njihovim verovanjima, ritualima i ubistvima u kojima su učestvovali, ali jedna posebno pominje mogućnost da je „porodica“ učestvovala u snimanju „brutalnih“, kasnije nazvanih, „snaf“ filmova. Policija nikada nije pronašla te snimke, ali nedostatak dokaza nije nimalo suzbio glasine, niti jezivu urbanu legendu koja je potekla iz ideje da filmovi koji prikazuju ekstreme ljudske izopačenosti mogu stvarno postojati negde… tamo.

Prvi snaf film

Snimljen 1976. godine jednostavno nazvan „Snaf“ izazvao je veliku pometnju kada je u javnost puštena glasina da se u samom filmu prikazuje ubistvo glumice ilegalno prebačene u SAD iz Južne Amerike. U stvarnosti, to je bila samo pametna promocija poprilično lošeg filma. „Film koji je samo mogao biti snimljen u Južnoj Americi… gde je život JEFTIN“ vrištalo je u najavi. Ljudi su bili besni, zgroženi, i što je najšokantnije, veoma zainteresovani… i gledali su ga! U velikom broju, bacajući novac za kartu bez ikakvih pitanja.

Možda najpoznatiji slučaj u snaf istoriji vezan je za glumca Čarli Šina. Naime, početkom 1991. godine, film azijskog porekla za koji se sumnjalo da je autentični snaf film, dospeo je u ruke slavnog glumca. Šin, istinski zgrožen onime što je video i potpuno uveren u autentičnost snimka, momentalno obaveštava policiju o svom jezivom otkriću. To je ujedno bio i početak prve zvanične istrage o nečemu što se do tada olako odbacivalo samo kao mit.

Ispostavilo se da je film koji je do srži šokirao slavnog glumca, samo to, film. „Cvet od Krvi i mesa“ u svom bizarnom sklopu majstorske upotrebe specijalnih efekata, mračnog ambijenta i pažljivog kadriranja u potpunosti uspeva u svojoj nameri da zavara gledaoca da pomisli da su užasi koji se odvijaju pred njim sasvim stvarni. Čarli Šin je bio prevaren, ujedno i FBI koji je ubrzo okončao istragu nakon što im je poslat snimak snimanja filma. „Oteta“ devojka je bila samo glumica, odsečeni udovi kvalitetna prostetika, a krv crveni sirup. Prva zvanična istraga je rasvetlila obmanu i ostavila snaf filmove u domenu urbane legende sve do dana današnjeg.

„Suvenir ubistva“ monstruma u ljudskom obliku još jedan su od činilaca koji učvršćuju temelj mita o snaf filmu.

Česti su slučajevi da se nakon hapšenja ozloglašenih serijskih ubica u javnosti pokrenu glasine o njihovim „suvenirima ubistva“, snimcima mučenja i poslednjih momenata nevinih žrtava. Glasine koje se, vrlo verovatno, rađaju iz pokušaja da se objasni neobjašnjivo, da se da neki smisao užasima koji su većini potpuno neshvatljivi, i razume ta primalna potreba „lovca“ za „plenom“. Skoro svaki put kada se takva priča pojavi u javnosti, u sebi ne sadrži ništa više od potrebe prosečnog čoveka da shvati um monstruma. Glasine se pokrenu, cirkulišu narodom, i vremenom nestaju kako fizički dokazi koji bi potvrdili priče ne bivaju pronađeni. Ali ipak, s vremena na vreme, nađe se malo vatre ispod svog tog dima, i istina, ma koliko užasavajuća bila, neizbežno ispliva na površinu.

Slučaj australijskog pedofila Piter Skalija izneo je na svetlost dana stravičnu istinu i pogled u neizmerni ambis ljudske okrutnosti. Snimci njegovih zločina nad nevinom decom materijal su noćnih mora, izopačenost kakvu um prosečnog čoveka ne može, ne želi, niti bi ikada trebao razumeti! Najjeziviji snimak njegovih zločina, nazvan „Dejzino uništenje“ (Daisy’s Destruction), toliko je ekstreman da je postojanje stravičnog filma dugo bilo smatrano samo kao urbana legenda…

Da je to barem istina, mnogi bi mirnije spavali.

Snimci egzekucija, brutalnosti i smrti samo doprinose snazi „snaf glasina“. Pornografska industrija, sama po sebi usko povezana sa temom, nije izuzeta od priče o aktivnom učešću u proizvodnji i distribuciji tog najekstremnijeg oblika „kinematografije“. Glasine su samo dobile na težini nakon što je bivša porno zvezda Linda Lovlejs, upamćena po već legendarnom filmu „Duboko Grlo“ (Deep Throat), svedočila pred američkim sudom da je ona lično videla snimke nekolicine snaf filmova, za koje tvrdi da su finalna destinacija porno glumica koje više „nisu od koristi“ industriji. Ali i pored ovog šokantnog svedočenja, ni Linda Lovlejs ni njene kolege iz porno industrije nisu uspeli da prilože nikakav fizički dokaz kojim bi potvrdili njene priče.

Smrt i uništenje prate čoveka od samog postanka. Nacije su vodile, i vodiće ratove. Milioni su mučeni i sistematski istrebljeni u ime religije. Ljudi su gubili, i gubiće živote zbog ljubavi, novca, i poriva daleko dubljih, iskonskih. Jedina razlika je što smo sada u momentu postojanja kada svako na planeti može pokazati svima drugima šta je u stanju da učini. Stoga zaključujemo, da i pored svega, snaf film i sav užas koji otkriva o veoma realnim ekstremima ljudskog uma, uporno potvrđuje svoje postojanje, poput neprekidno mutirajućeg virusa, u našem svetu instant medijske gratifikacije.

Izvor: Telegraf.rs

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.