PRVI KORACI PRAVOSUĐA

Malo se ljudi do sada bavilo sistemskim obrazovanjem mladih ljudi kada je u pitanju poznavanje rada institucija. Naime, nekako osećamo da postoje podrazumevane vrednosti te da je nepotrebno adolescentima objašnjavati politiku i kako funkcionišu država i sudstvo.

 

No, upravo se tu i greši. Čovek, koji se na ovaj ili onaj način ne bavi politikom, za Platona je idiot. I to nije daleko od istine jer se na taj način čovek bavi sopstvenim životom.

Izvršna, zakonodovna i sudska vlast su termini koji se tek ovlaš pomenu na jednom nedeljnom času ustava. Zbog toga ćemo termine prevodilačkih usluga, sudskog tumača, suda u unutrašnjem pravnom poretku, sagledati iz vizure onih koji bi da saznaju šta to zapravo sud jeste.

Pa šta jeste?

Sud je institucija kojoj je povereno vršenje sudske funkcije, odnosno rešavanje spornih slučajeva iz nekoliko oblasti. Građansko, krivično, međunarodno pravo, samo su neke od adresa na kojima se može vršiti spor. Pod sudom se podrazumeva državni organ, sud može biti i sud časti u ponekim organizacijama, privremeni ili specijalni sud.

Loše i korumpirano sudstvo, vrlo često je najbolji indikator da je neko društvo u velikom problemu. Kako stoje stvari u državi?

U okviru državnog sistema postoje raznorazno uređeni sudovi i to u mnogome zavisi od same države. Prvostepeni i drugostepeni sudovi se razlikuju po tome što drugostepeni vrlo često ima konačnu reč, pa određene presude može da iznova vraća u proces ili ih blokira. Treći stepen u vidu vrhovnog suda naziva se kasacioni sud. Vojni sudovi su vrlo često izdvojeni sa posebnom hijerarhijskom organizacijom.

Međunarodni nivo

Neretko se dešava da se određeni sporovi ne mogu rešiti na sudovima u pojedinim država pa tu na scenu stupaju međunarodni sudovi. Oni imaju raznovrsne zadatke. Međunarodni sud pravde, Evropski sud za ljudska prava, Međunarodni krivični sud samo su deo toga. Oni često imaju angažovane prevodioce, ali se pojedina spisa moraju prevoditi i u posebnim institucijama kakav je sudski tumač. Zanimljivo je i to da postoje ad hod međunarodni sudovi koji su privremeni. Takav je sud na primer Haški tribunal.

Načelo pravde

Otkako je veka, čovek ima potrebu za dostignućem vrednosnog načela raspodela dobara. To je približno onoj potrebi da se zadovolji onim što ima i ne poželi ništa tuđe. Na tom načelu zasnivaju se dobri ljudski odnosi, a kršenje ovog koncepta dovodi do pojave osude. Pravda je stalni napor da se čini ono što je ispravno. Zbog toga što ispravnost može biti subjektivna kategorija, postoje zakoni koji su raznovrsni u različitim državama.

Ipak, načelo univerzalne pravde je civilizacijska tekovina, pa se tako neke stvari bez obzira na državne granice podrazumevaju. To su principi osude svih onih koji zloupotrebljavaju decu, nasilni su, otimaju, ubijaju. Uglavnom svi svetski sudovi dela te vrste osuđuju po zakonu, koji je gotovo svugde istovetan. To nam govori da univerzalni ljudski principi i načela ipak još uvek imaju koliku-toliku težinu. Dok je tako, ovaj svet ima nadu da će postati bolje mesto. A izgradnja boljeg sveta, u neku ruku nam je svima i sredstvo i konačni cilj.