Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Dijalekatski rečnici južnjaka

NAREČJE I JEZIK

Bogatstvo jezika ogleda se, između ostalog, i u bogatstvu dijalektima. To najbolje znaju oni koji u svom jeziku imaju raznovrsne varijacije na temu istog jezika.

 

Koliko je teško savladati jezik najbolje govori činjenica da čak i kada knjiški savladamo neki jezik, ne umemo najbolje da se sporazumemo kada se sretnemo sa takozvanim „native“ govornicima.

Jezički urođenici dišu na svojim jezicima, pa je logično zašto prevodioci ponekad greše. Prevodilačke agencije rade ogroman posao kada su u pitanju zvanične verzije jezika. Prevodilačke usluge uglavnom se baziraju na književnom, standardizovanom jeziku. Takav je slučaj i sa srpskim jezikom. Jezici na Balkanu, ma koliko se nazivali drugačije, imaju istu osnovu, a leksika je gotovo istovetna. Zbog toga ćemo se pozabaviti interesantnim frazama juga Srbije i bokeljskog primorja, kako bismo u isti mah napravili poređenje po sličnosti i razlikama. Ali u dijalektu. Za skoro ista stanja.

Festina lente

Iako južnjaci umeju da budu temperamentni, ma na kojoj se geografiji nalazili, ipak postoji nešto što ih povezuje. To je način da hitne i naporne stvari odrađuju uz staru opasku „požuri polako“. Premda je ovo požuri u zapećku, a polako dobija na značaju. Stoga smo želeli da na početku priče uporedimo dve fraze koje su interesantne na jugu Srbije i u Boki kotorskoj, kazuju isto stanje, ali potpuno drugačije zvuče. „Đe je preša“ pitanje je koje će prosečni Bokelj izgovoriti kada ga neko smara da posao odradi što pre. Kod južnjaka u Srbiji koristi se vrlo simpatičan izraz koji može referisati na mnogo situacija. No, ako se izgovori „Što me napinješ“ dobiće apsolutno isto značenje. Stoga, izgleda da isti karakteri pletu istovetne jezičke fraze.

Lagano

Opet ova reč koja asocira na ljude koji spuštenih šešira, dignutih veđa i čaša uživaju u svakom gutljaju vina. U Boki bi se reklo „pomalo“ misleći na to da neko treba da, žargonski rečeno, oladi. S druge strane, srpski južnjaci imaju izraz „će si bude“ koji dakako predstavlja istovetno stanje. Sve će si bude.

Svađalice, svađalice

Zanimljivo je da nigde u Srbiji ne postoji izraz „narogivanje“ osim u Nišu. To je „teško napinjanje“ a oni koji izazivaju  svađu ili naroguju bi na bokeljskom dijalektu bili „špicagvere“. Kako god okrenemo, i u najvećim mirnodopskim periodima postoje oni koji ne mogu da se suzdrže u svojoj koži. Kavgadžija, jelte, ima pregršt. Ne smemo da zamislimo šta bi se desilo kad bi špicagvera iznarogivao napinjaču.

Zaključimo li ovu zanimljivu priču nekom poentom, shvatićemo da je jezik dokumenata, jezik književnosti, a često i jezik koji slušamo na televiziji i radiju samo stanjena verzija onoga što jezik zapravo predstavlja. Zbog toga ćemo, kao i na početku, poentirati time da je upravo najveće bogatstvo jezika bogatstvo dijalektima. A oni koji se svog porekla ili dijalekta stide, trebalo bi da se zapitaju šta ispod fasade od standardnog jezika ostaje, ukoliko odbace jezik svojih drugova, predaka i ulica. Stoga, pamet u glavu i čuvajte svako dragocenu frazu za koju vam je neko iz drugog područja rekao da je glupa. Možda i ona nekad dospe do interneta. Ko bi ga znao. Adio. Ili će se vidimo!

Ostavite komentar

Ostavite komentar