Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dojčinović: Druže Tito, građani ti se kunu!

DRUŽE TITO, GRAĐANI TI SE KUNU!

A tvoj rođendan, druže Tito, tako ga pamtim, sunčan 25.maj, a mi tvoji pioniri, onako sa maramama i kapama, a srce mi ludački preskače kao sada, ne što je leto, avgust ili jul u septembru, nego od uzbuđenja, druže Tito.

 

Neću ti reći „druže stari“. Tako su te zvali od milošte partijski drugovi Kardelj, Jovanka Broz, Dobrica Ćosić i još neki.

druže tito

Pokojna Mileva, kad ti dođe na žito, sa Vitni i Ejmi, onda napravite parti (žurku) na Gornjim Brionima, to je tamo na nebesima, a ti uzmeš da igraš golf i da vučeš one skupe cigare.

Šta će ti to. Druže Tito, batali, nije dobro za cirkulaciju, a i škodi… Da si manje pušio tih debelih tompusa, havana, ne bi te onako ispustilli lekari u Socijalističkoj Republici Sloveniji, majku im božju, kako si ti umeo lepo da psovneš.

Dalo ti se, socijalizam, standrad, izgradnja… A sad sastavljamo kraj sa krajem i ostane neka crkavica da prištedimo od penzije do penzije. A oni što rade, e njima tek ništa ne ostane, jure dva posla da isplate dažbine. Ode im na hranu, a što ostane, na neko piće, film, pozorišnu predstavu, neki poklončić za rođendan i tako…

A tvoj rođendan, druže Tito, tako ga pamtim, sunčan 25.maj, a mi tvoji pioniri, onako sa maramama i kapama, a srce mi ludački preskače kao sada, ne što je leto, avgust ili jul u septembru, nego od uzbuđenja, druže Tito.

Ima tu jedna anegdota, druže Tito, da si se zaduživao, da si uzimao basnoslovne kredite, a da si nam dao.

A jesu li svi znali rođeni posle Če Gevare, na Kubi, za komandanta Če Gevaru?!

Ne znam što to smeta, mom imenjaku, Dušanu, meni ne smeta, što potonje generacije, od kad su ti bratski narodi i narodnosti odali poštu u Kući Cveća, u pijetetu te pominju i 4. maja, kada si otišao na Gornje Brione, da igraš partiju karata sa Čerčilom, Staljinom i Lenjinom.

To nekad bude takav dim i talanta od dima da jadna Pokojna Mileva, koja radi za pikslu, ne može da izvetri od dima. Hoće da umre. Znam rekla mi Desanka Maksimović u snu. Kaže mi: „Pokojna Mileva mi se žali, nije joj dobro, ’oće da umre.“

Ja je ne shvatam ozbiljno i znam da je gore u kupaćem kostimu kao Rita Hejvort i da se brčka na Gornjim Brionima, a Tito joj tepa i laska i kaže joj k’o u filmu Maratonci trče počasni krug: „kupačice moja!“

Eto, druže Tito. I da znaš da sam prvu pesmu napisao tebi, zvala se „Mi, mladi“, a objavile su je pokojne Dečje Novine iz Gornjeg Milanovca.

Uživajte tamo na Gornjim Brionima, na nebesima, i javite se za Zadušnice, razglednicom, ili kad stignete, posthumno, ne post-expresom, pa da s ovima iz KUD-a Hisarlije, zaplačem… Ups! Zapevam neku revolucionarnu: „Po šumama i gorama, straže oko nas, tiho kreće naša četa kroz Bilećki kras. Čuje se odjek koraka, po kamenju hercegovskom, hej, aj, hoj… Hej aj hoj!“

1 komentar

Ostavite komentar