PRAVOSLAVNI ZEN
Poučna priča o neizvesnosti dana koji je pred nama kada se ujutru probudimo. Često ne znamo da odgovorimo na pitanje „gde sam krenuo“, jer nam je zaista nepoznato krajnje mesto na kom ćemo završiti.
Ovo što ću vam ispričati odigralo se u Rusiji. Gde tačno u Rusiji nije mi poznato, jer se desilo odavno, a Rusija je velika zemlja pa je to sad teško odrediti, ali najvažnije jeste da se odigralo.
Dakle, u jednom mestu negde u Rusiji živeo je i radio jedan pravoslavni sveštenik koji se razlikovao od većine sveštenika kako hrišćanske tako i drugih religija – bio je istinski religiozan.
Još od kako se školovao za sveštenički poziv zanimalo ga je da pronađe odgovore na neka od najzagonetnijih pitanja našeg postojanja: Ko smo mi, šta radimo na ovoj zemlji i kuda to idemo?
Nakon dvadesetak i nešto godina razmišljanja i odgonetanja, došao je do jednostavnog odgovora: -„Ne znam. Čitav život sam posvetio tome da pronađem odgovore i zato sada moram biti iskren prema sebi i reći da stvarno ne znam.“
Sledećeg jutra dok je išao ka crkvi kako bi održao jutarnju molitvu, na jednoj raskrsnici presrete ga jedan kozak – policajac:
„Stoj!“ – viknu kozak koji beše tog jutra naročito neraspoložen, valjda zato što ga je žena nešto iznervirala – „ko si ti i kuda si krenuo?“
Sveštenik se malo zamisli i u svetlu svojih sinoćnjih otkrovenja odgovori:
„Ne znam.“
„Ne znaš?!“ – iznenadi se kozak i dodade:
„Svako jutro gledam te kako prolaziš ovuda kako ideš u crkvu i vraćaš se nazad, svako jutro događa se isto, i ti meni kažeš da ne znaš! Sa mnom si našao da se šegačiš?! E, kada je tako, sada ćeš provesti dan iza rešetaka da se malo opametiš. Uhapšen si!“
On povede sveštenika ka stanici. Sveštenik bez reči pođe s njim, uđoše u stanicu, kozak otključa vrata ćelije gde su bivali zatvarani neposlušni građani, sveštenik mirno uđe unutra i u trenutku kada se kozak spremao da za njim zatvori vrata sveštenik progovori:
„Eto vidiš da nisam znao gde sam jutros krenuo.“