Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Katarina – Miroslav Mića Ivanović

KATARINA

katarina

Ponekad mi se čini
da si stvarna,
zbijena
uz moje hladno telo
i moji dragulji,
mali tvoji prsti,
zabadaju se
naizmenično
u moju kožu.

Ne znam odakle si došla,
kada odlaziš i zašto,
samo znam da te gubim,
jer se jedan san završava.
Velika moja želja za tobom,
granice i posledice ne poznaje.

Zašto mi dopuštaš
da te sanjam, volim?
Katarina, sakri se u moj život,
da bi bila srećna.

Tu našu hladnoću, samoću,
ubićemo našim životima,
koji će ti ispuniti želju
tvoje razdražljive mladosti.
Uvući ćemo se u naš život,
ostaviti sve,
za našu sreću,
ljudi nam ne trebaju.

Otići od sveta,
pobeći u divljinu,
biti Robinzoni
na ostrvu naše mladosti.
A čini se,
da si mi najbliža u snu.
Nemoj mi uskratiti
i to zadovoljstvo,
Katarina.

Ostavite komentar

Ostavite komentar