Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KROZ PROZOR SEĆANJA

kroz prozor sećanja

Gde je onaj dečak, eh, da mi je znati,
što mi je kroz šapat govorio Prevera,
tu na jednoj klupi, na Kalemegdanu,
dok ostatke dana pomračina tera?
I kroz prozor sećanja u oči ga gledam,
u kosu mi stavlja ukradeni cvet.
Pa me pita „Kaži!“ govori mi „Traži!“
Daću ti sve zvezde, nebo, čitav svet.

Gde je onaj dečak sa setom se pitam,
čitajući pisma, požutela, duga,
kad slutili nismo kako život čeka,
našoj krhkoj mladosti, slatko da se ruga.

A kako smo samo plesali na kiši,
ispod kipa Pobednika,
ustreptali, „ludi“.
Smejali se tako da nas Svemir čuje,
dok zbunjeno gledali nas,
nepoznati ljudi.

Gde je onaj dečak? Traži li me ikad?
Tamo gde nam davno razišli se puti?
Zna li kako čeznem, kroz jesen života,
Da još jednom samo….
Kroz šapat Prevera…..Eh, da mi je čuti?!

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: