Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Nivo holesterola po godinama – deca i odrasli

VREDNOSTI MASTI U KRVI

Nizak, granični ili visok nivo holesterola po godinama ima različite granične vrednosti. Kod dece i odraslih mogu biti identični faktori rizika za nastanak povišenog holesterola, ali su neke kategorije ljudi pod većim rizikom.

 

Holesterol je esencijalna vrsta masti koja je prisutna u organizmu i određena količina je neophodna za optimalno telesno funkcionisanje. Mnoge dijete sadrže i holesterol.

nivo holesterola po godinama

Međutim, prekomerni holesterol prisutan u telu može da bude opasan, jer se deponuje u krvnim sudovima što uzrokuje njhovo sužavanje ili blokadu. Opasnost je u tome što takvo stanje može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Osobe koje imaju visok nivo holesterola u krvi imaju i veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Termin “ukupni holesterol” kao što i samo ime kaže odnosi se na ukupnu količinu holesterola u krvi. On se uglavnom sastoji od različitih tipova holesterola, koji uključuju LDL (Low Density Lipo Protein), HDL (High Density Lipo Protein) i trigliceride.

LDL i trigliceridi su loši oblici holesterola i imaju tendenciju da se talože u krvnim sudovima što rezultira srčanim oboljenjima i drugim problemima dok HDL predstavlja dobar oblik holesterola koji štiti od srčanih bolesti. Veći nivo LDL i triglicerida povezan je sa većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Deca

Fizički aktivna deca bez porodične istorije poremećaja holesterola ili gojaznosti, koja imaju uravnoteženu ishranu, pod veoma malim su šansama da imaju visok nivo holesterola. Prema najnovijim smernicama u medicini, sva deca moraju da kontrolišu nivo holesterola u krvi u starosti između 9 i 12 godina, a zatim da ponove test u dobi od 17 do 21 godine. Deca sa bilo kojim faktorima rizika kao što su dijabetes, gojaznost ili pozitivna porodična istorija trebalo bi da urade ove testove i ranije – prvi sa već navršene dve do osme godine, a onda ponovo od 12 do 16 godine.

Ukupni holesterol

Dobar: 170 mg/dL ili niže
Graničan: 170-199 mg/dL
Visok: iznad 200 mg/dL

LDL

Dobar: 110 mg/dL ili niže
Graničan: 110-129 mg/dL
Visok: iznad 130 mg/dL

HDL

Dobar: 45 mg/dL ili više
Graničan: 40-45 mg/dL
Nizak: ispod 40 mg/dL

Trigliceridi

Dobri: 75 mg/dL ili niže od 0 do 9 godina; 90 mg/dL ili niže od 10 do19 godina
Granični: 75-99 mg/dL ili niža od 0 do 9 godina; 90-129 mg/dL ili niže od 10 do 19 godina
Visoki: 100 mg/dL ili veća od 0 do 9 godina; 130 mg/dL ili više od 10 do 19 godina

Odrasli

Prema preporukama Američkog udruženja za srce, svako bi trebalo da proveri nivo holesterola svake četiri do šest godina nakon navršene dvadesete. Ukoliko postoje neki faktori rizika, ovo bi trebalo proveriti i češće.

Nivo holesterola se povećava s godinama, što nadalje uvećava rizik od srčanih oboljenja. Rizik je veći kod muškaraca mlađeg uzrasta, dok žene nakon menopauze imaju isti rizik kao i muškarci.

Ukupni holesterol

Dobar: 200 mg/dL ili niže
Graničan: 200-239 mg/dL
Visok: iznad 240 mg/dL

LDL

Dobar: 100 mg/dL ili niže
Graničan: 130-159 mg/dL
Visok: iznad 160 mg/dL

HDL

Dobar: 40 mg/dL ili više
Nizak: manje od 40 mg/dL

Trigliceridi

Dobri: 149 mg/dL ili niže
Granični: 150-199 mg/dL
Visoki: iznad 200 mg/dL

BioLiver kapi za masnu jetru

Šta sve utiče na nivo holesterola?

Sa rastom nivoa holesterola prema starosti očigledno je da uzrast postaje sve dominantniji faktor uticaja. Osim toga, nivo holesterola će uticati i na druge faktore kao što su ishrana i način života. Obraćanje posebne pažnje na ovo može mnogo da pomogne u održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi.

U faktore koji utiču na nivo holesterola spadaju:

Ishrana

Ishrana igra glavnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola. Hrana koja je bogata zasićenim mastima povećava nivo holesterola u krvi, dok smanjenje unošenja ovakvih masti i hrane bogate holesterolom pomaže u smanjenju nivoa holesterola u krvi.

Telesna težina

Povećanje kilaže povezano je sa porastom nivoa holesterola, a svaki dodatni kilogram podrazumeva i veći faktor rizika razvoja kardiovaskularnih bolesti. Gubitak težine dovodi do smanjenja nivoa lošeg holesterola (LDL), a porast dobrog holesterola (HDL).

Starost i pol

Nivo holesterola raste spram godina. Muškarci imaju veći nivo holesterola nego žene pre menopauze, ali nakon tog perioda nivo HDL kod oba pola postaje sličan.

Genetika

Kod nekih ljudi verovatnija je mogućnost da pate od visokog holesterola u krvi isključivo zbog genetskih predispozicija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter