Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Poljoprivreda za svoju dušu

BEG OD XXI VEKA

Može biti da su vam već dosadili svi ovi gedžeti, društvene mreže, fabrike, elektronska muzika, gradska vreva, medijska propaganda i još koješta i da ste se uželeli sopstvenog mira.

 

Da, većina je danas kritički nastrojena prema savremenom društvu, ali se poprilično dobro inkorporirala u savremene tokove i ne namerava da nešto u svom životu promeni. Ima i onih, nešto malo hrabrijih, koji su makar vikende posvetili samovanju, tihovanju u prirodi ili odlascima na vikendicu.

Najmanji je, ali ne i nepostojeći, broj onih koji su potpuno napustili savremene tekovine i odlučili da ih tek u primesama upražnjavaju, baveći se stvarima koje ih inspirišu, a koje u velikoj meri flertuju sa prirodom. Postoje ona zanimanja ili hobiji koji će vam život promeniti iz temelja, i zbog kojih ćete naučiti da više cenite male stvari.

Hrana kao izvor života

Hrana je svakako značajan faktor kada je ljudski život u pitanju. Osim vode i sunca, može se reći izvor zdravlja i funkcionalnosti. No, savremeni svet doveo je u pitanje ispravan odnos prema hrani. Mnogi danas posežu za mnogo više hrane nego što im je zaista potrebno. To su osnovni uzroci brojnih bolesti. Odnos prema hrani je, kažu, odnos prema životu. Konzumiranje zdrave hrane i umerenost su osnova dugotrajnosti. No, nije poenta ni potpuno redukovati ishranu, ukoliko iznova ulažemo u razvoj kapitalističkih radnji sa zdravom hranom koje nam prodaju sve i svašta. Podrazumeva se da je hrana nešto čemu svi težimo, no u poslednje vreme mnogo više kao konzumenti i potrošači, a daleko manje kao proizvođači. Upravo se u tome i krije glavni trik. Onaj koji je makar jednom došao u situaciju da sam proizvede hranu, zna o čemu pričamo.

Jedno drvo može nam roditi doručke za mnogo dana. Otkako su misleća bića izumela proizvod kao što je folija za plastenike, proizvodnja hrane podigla se na viši nivo. Koristeći samo znanje iz poljoprivrede (čuj, samo) i tekovine čovečanstva kakav je najlon, apsorbuje se mnogo više energije, pa zdrav organski krastavac i paradajz može obogatiti našu trpezu mnogo duže nego kada ih gajimo samo u bašti.

Druženje uz vatru i ljudski odnosi

Koliko smo se odrodili sami od sebe govori i činjenica da unapred moramo da zakazujemo i najobičnije ispijanje kafe. Nekada su ljudi sa ulice svraćali kod komšije na čašicu, dve. Danas je gradski duh potpuno iskorenio naviku da nam neko tek tako bane. To se smatra nepristojnim. Večernje sedeljke pune razgovora i ispijanja i jedenja proizvoda nastalih sa deset prstiju gotovo da ne postoji. Selo je jedino mesto gde su se ovakvi običaji, ukoliko ih ljudska zavist nije iskorenila, ipak održali. Sela odumiru, a mi i dalje razmišljamo o tome kako da ih spasimo. I ovaj tekst je jedan od pokušaja. Svako ko je makar detinjstvo proveo na selu, trebalo bi da ga ponekad obiđe. Da pozove rodbinu i prijatelje. To su načini na koji će se održati kontinuitet. A oni koji tragaju za smirajem, nemaju bolji način da svoj mozak reše stresa nego da prošetaju imanjem svojih pradedova.

Savet za dug život

Šetnja, balansirana ishrana i puno vode sigurno će vam pomoći da budete dugovečni i mlađi. Loše navike treba razdvojiti od poneke čaše vina, prejedanje od gozbe, a ljude sa lošim raspoloženjem od suštinskog zla. Kada ovu lekciju naučimo, možda ćemo i u gradu i na selu umeti da se snađemo i nađemo sopstvene oaze za bega od brzog života koji je nametnuo XXI vek.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280