U ČAST IZUZETNOM JUNAŠTVU
Spomenik Gvozdenom puku u Prokuplju otkriven je tokom ceremonije obeležavanja stote godišnjice od oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Gvozdeni puk ostavio je večan i nenaplativ dug, rečeno je ovom prilikom.
Tokom državne ceremonije koju je predvodila premijerka Ana Brnabić, u Prokuplju, koji obeležava sto godina od oslobođenja u Prvom svetskom ratu, otkriven je spomenik Drugom pešadijskom puku, poznatijem po nazivu „Gvozdeni“. Reč je o puku srpske vojske koji je u istoriju ušao zbog junaštva kojim je zadivio i mnoge savezničke vojske i njihove vojskovođe, vlade i narode.
Premijerka Ana Brnabić je tokom ceremonije rekla da su pred „ludim, železnim pukom“, kako su ga zvali neprijatelji, mnogi bežali. Navela je da taj puk predstavlja „gvožđe i čelik naše slobode“ i da je reč o najodlikovanijoj zastavi od svih koje su se vijorile Srbijom.
„Stati pred spomenik, pred 1.300 mrtvih i 6.500 ranjenih, pred istoriju, pred Srbiju za koju su se borili, za mene predstavlja više od časti i pokornosti pred onima koji su nas učinili nepokorenima i naučili pravom značenju reči sloboda“, rekla je premijerka.
Ukazala je da nam je „Gvozdeni puk“ ostavio večan i nenaplativ dug.
„Pokloniti se ovde, za mene kao predsednicu Vlade je najveća moguća čast bez praznih reči i zaklinjanja, jer je ovde sve ogoljeno, istina, smrt, dani za koje su ginuli“, navela je Brnabićeva.
Na spomeniku su uklesana imena svih bitaka u kojima je učestvovao „Gvozdeni puk“ u oba balkanska rata i u Prvom svetskom ratu i navedeni su svi oslobođeni gradovi 1918. godine.
Isklesana su i lica komandanta „Gvozdenog puka“ Milivoja Stojanovića Brke, francuskog pukovnika Šarla Pranijea, kao i Milunke Savić i Flore Sands.
Imena junaka „Gvozdenog puka“ uklesana su i na mermernim pločama u spomen-parku.
Državna ceremonija počela je intoniranjem himne „Bože pravde“, a završena „Maršom na Drinu“.
Čuven po hrabrosti, čvrstini i visokom borbenom moralu, puk su u prvom pozivu popunjavali srpski vojnici u najboljoj životnoj snazi, od 21 do 31 godine starosti, koji se mobilisao upravo u Prokuplju, gde se nalazila okružna pukovska komanda.
Među članovima puka bilo je najviše pripadnika Topličkog okruga, Jablaničana, Pustorečana, Topličana i Zaplanjaca, a uoči rata, 7. oktobra 1912. godine, kad je puk pošao iz Prokuplja u rat protiv Turaka, u njegovom sastavu bilo je 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4.210 redova i 29 muzičara.
O borbenom moralu srpskih vojnika koji su činili taj puk uverljiv zapis ostavio je njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austrougarske divizije i učesnik Cerske i Kolubarske bitke, poznati književnik Egon Ervin Kiš.
„Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana, da neumitna sila volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu“, zabeležio je Kiš
Takođe, čuveni Franše d’Epere zapisao je: „To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva.“
Od pedeset pukova, koliko je brojala srpska vojska, samo je Drugi pešadijski puk prvog poziva nosio počasni naziv „Gvozdeni puk“.
To ime puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande, već spontano od srpskih vojnika drugih pukova zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju Balkana.