Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DOBRA I RĐAVA RABOTA

rđava rabota

Šta mi je dobra a šta ona baš rđava rabota?
O, slutnjo valjana, zar sam poput nekog skota?
Idem tako od danas do sutra a tu da me smota
jedino može gospođa Smrt, opasnica i strahota.

Кao u laboratoriji alhemije treba pak reči topiti
ili ih možda ređati kao na molitvenoj brojanici.
Pa bojama poput krvi snagu baš jako natopiti.
Ah, eto, grešim u rimi, valjda u estetskoj panici.

Bliže su mi, ipak, ipak, letnja vedrina i toplina
nego zimski led, inje, studen i beličasta vejavica.
Zato više cunjam dok je leto nego kada je ledina

okovana snegom i kad nam prete mraz i groznica.
Šta još da kažem a da bude deo duboke mudrosti?
Znam, bolje je ćutanje jer nije daleko od večnosti.

O ČEMU

O čemu mogu danas i sutra da pišem?
O tome da vreme života brzo prolazi?
Ili o tome da nam smrt neumitno dolazi?
Ne, bolje je samo da ćutim i mirno dišem.

I budem prirodan koliko je to moguće.
Da gledam nebo i zelenilo iz svoje kuće.
Da čitam knjige ljudi pametnijih od mene
i kao stari veš da gomilam svoje uspomene.
Možda je najbolje da tu samo gledam, sedim,
pa na čistoj hartiji olovkom da pravim crteže.
Znam da je koješta i razmišljanje da je sve dim,
kao i to da smo ribe koje se hvataju u mreže.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: