BORBA SVAKODNEVNA

Ruski duhovni starac, prepodobni Varsonufije Optinski govorio je kako se boriti protiv demonskih sila i iskušenja raznoraznih koja se svakodnevno preče na našem putu.

 

Neka vaš prvi pokret, čim se probudite, bude znak krsta, a prve vaše reči da budu reči Isusove molitve. Кada možete, govorite Isusovu molitvu uz brojanice, a kada ste zauzeti poslom, bez njih.

boriti protiv demonskih sila

Кada vas spopadnu kakave maštarije, ne protivite im se sami već se na njih bacite kamenom. A kamen je Ime Hristovo, molitva Isusova… Odagnati pomisli nije u vašoj moći, ali ne primiti ih — jeste: odgoni ih Ime Isusovo. Ako je molitva ponekad nepažljiva, rasejana, ne treba klonuti duhom. U vreme molitve naše se usne osvećuju Imenom Gospoda Isusa Hrista. Postojano se držite Isusove molitve: ” Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog?”. Isusovo Ime ruši sve demonske nasrtaje. Oni ne mogu da pobede silu imena Hristova. Zašto je i kako se to zbiva mi ne znamo. Znamo samo da je u stvarnosti upravo tako.

“Ako se neko ne sjedini sa Gospodom Isusom ovde, nikada se sa Njim neće sjediniti”, kaže prep. Simeon Novi Bogoslov.
Ima smrtnih greha, a i onih ne na smrt. Smrtni greh je onaj za koji se čovek ne kaje. Smrtnim se zove zato što duša po telesnoj smrti ide u ad.

Svaki čovek mora pretrpeti vreme iskušenja i borbi — teško i veoma bolno stanje. Za te nevolje u psalmu se kaže: “Spopadoše me bolovi, kao onu koja se porađa”. Svaki čovek rađajući se duhovno u novi život, trpi bolove, dok još ne iziđe na širinu. Ti “bolovi” sastoje se u borbi sa strastima. Ustaće strasti na vas. Neprijatelj vas neće ostaviti.

Ovde je potrebno trpljenje. Treba trpeti samoga sebe i ne polagati oružje, znajući da je to neizbežno.
Neprestane nevolje, koje Promisao Božiji šalje čoveku, znak su posebnog Božijeg promišljanja o nama. Cilj tih nevolja je različit. One bivaju ili radi presecanja zla, ili radi urazumljenja, ili radi veće slave u budućem životu, ili, pak, kao kazna za ranije učinjene grehe. Svi imaju svoj krst.

Svakom dobrom delu, ili prethodi ili posleduje iskušenje. U navali iskušenja treba sebi reći: “Zacelo, sve te nevolje zaslužujem. Znači da su sve one potrebne da me očiste od strasti, a najpre od gordosti”.

Malo je samo potrpeti iskušenja, potrebno je i pobrinuti se o tome da se ne ozlojedimo na onoga koji nas žalosti. Nevolja će uvek biti, ali će unutarnje stanje čovekovo biti drugačije. Iako će biti žalosti, onaj ko je stekao unutarnju molitvu, lako će ih podneti jer će sa njima biti Hristos.

On će srce podvižnikovo ispuniti neizrečenom radošću. I tu radost u Gospodu neće moći nadmoćati nikakva žalost. Кada vas uznemiravaju pomisli straha od predstojećih iskušenja, ne treba stupati u razgovor sa njima, no jednostavno reći: “Neka bude volja Božija!” To će vas veoma umiriti.