Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Kon Tiki – brodić koji je služio ekspediciji šestorice pustolova

LEGENDARNI BROD

Po ugledu na splavove koje su koristili drevni Peruanci, brodić Kon Tiki služio je kao ekspediciono plovilo jednom norveškom naučniku i njegovoj ekipi.

 

Kon Tiki je splav kojim je norveški naučnik i istraživač Tor Hejerdal 1947. sa petoricom drugova (Norvežanima Knutom Hauglendom, Erikom Heselbergom, Torsteinom Rabijem i Hermanom Vatsingerom kao i Šveđaninom Bengtom Danijelsonom) otplovio od mesta Kaljao u Peruu, na zapadnoj obali Južne Amerike, do grebena Raroia (arhipelag Tuamotu u Francuskoj Polineziji).

kon tiki

Splav je bio izrađen po uzoru na splavove kojima su se koristili drevni Peruanci, a kao materijal bilo je upotrebljeno isključivo domaće balsino drvo (povezano kanapima od lijana), koje i natopljeno zadržava plovnost.

Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat.

Splav je nazvan po istoimenom božanstvu ili mitskom biću Inka (na jeziku Inka: Sunčev sin), koje su, navodno, polinežanski domoroci prepoznali kao svoje već zaboravljeno božanstvo.

Pokretač dokazivačke misije nastojao je da oponaša stare bele ljude koji su se nekada davno doselili sa obala Južne Amerike na polinežanska ostrva.

Kako sam opisuje u delu “Ekspedicija Kon Tiki”, kada je sedeo sa svojom suprugom, desetak godina pre stupanja na otvoreno more, na ostrvu Markiza u Tihom okeanu, primetili su da se o jednu stranu ostrva lome talasi, dok o drugu ne.

Takođe ih je na razmišljanje dalo pripovedanje starosedeoca ostrva Tei Tetuine o bogu sunca, velikom Kon Tikiju. Starac je govorio o tome kako su njegovi preci povedeni mudrošću Tikija sa zemlje s one strane okeana. Hejerdalu i njegovoj ženi zapao je za oko identičan izgled kamenih idola na polinežanskim ostrvima i u nekim krajevima Južne Amerike. Sve to je rezultiralo spremnošću Hejerdala da tezu koju mu niko nije priznavao, da su stari Polinežani došli nošeni morskim strujama i vetrovima sa druge strane Tihog okeana.

Prema predanju, Kon Tiki je bio vrhovni sveštenik i bog sunca, legendarni beli čovek Inka koji je ostavio svoje tragove na jezeru Titikaka. Tikija i njegov narod napao je poglavica Kari koji je došao iz dolina Kokimba. U bici su bradati beli ljudi izgubili, a Tiki sa svojom ženom i nekolicinom drugova se spustio na obale Tihog okeana i pošao putem velikog mora ka zapadu.

Pohod je trajao 101 dan (od 28.aprila do 7.avgusta 1947.), tokom kojih je splav prešao oko 6980 km. Kako Hejerdal navodi, ribe su same uskakale u tiganj, imali su i kokos izrastao od jednog oraha natopljenog morskom vodom i krabu na palubi koja ih je pratila čitav put. Iako je putovanje uspešno okončano, naučnici uglavnom nisu prihvatili Hejerdalove teorije.

Kon Tiki je je takođe ime popularne knjige koju je Hejerdal napisao o svojim pustolovinama. On je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizirao je ekspediciju Kon Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba.

U to doba, dve godine nakon završetka Drugog svetskog rata, svet je zadivio uspeh naizgled samoubilačke i neverovatne ekspedicije šestorice pustolova. Knjiga Kon Tiki je bila veoma uspešna, a dokumentarni film o ekspediciji osvojio je Oskara 1951. godine. Originalni Kon Tiki je danas izložen u Muzeju Kon Tiki u Oslu, prestonici Norveške.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280