Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEPREKIDNA PROIZVODNJA

Da li krava stalno daje mleko i zbog čega se dešava da stalno imamo kravlje mleko, da ne postoji njegova nestašica? Na ova pitanja odgovori leže u krajnje specifičnom odnosu prema kravama usled ekonomske računice.

 

Krave su ženke goveda, odnosno pripadaju sisarima, tj. klasi kičmenjaka kojima je, pored brojnih karakteristika, zajednička i sposobnost da luče mleko kako bi othranili svoje mlade. Kao i ostali sisari, krave luče mleko samo onda kada imaju telad. Graviditet krava, isto kao i ljudi, traje devet meseci. U preko 95% slučajeva na svet donose jedno tele.

krava stalno daje mleko

Laktacija je period rada mlečne žlezde i kod krava traje deset meseci. Nekoliko časova pred teljenje, krave počinju lučenje kolostruma. Kolostrum je u odnosu na obično mleko značajno bogatiji u vitaminima, mineralnim materijama, mastima i proteinima, među kojima su najznačajniji globulini koji obezbeđuju imunološku zaštitu teladi.

Kolostralni period traje u proseku 7 dana. Na farmama, naročito onim koje su namenjene intenzivnoj proizvodnji mleka, telad se od majki odvaja odmah nakon teljenja, često i bez mogućnosti da posisa prvi kolostrum.

Lučenje mleka raste prvih osam nedelja, nakon čega opada do kraja laktacije (do desetog meseca). Budući da je za lučenje mleka neophodan fizički stimulus (prirodno je to sisanje) lučenje mleka se održava veštačkim mužama. Najveća količina mleka obezbeđuje se trokratnim mužama (tri puta dnevno).

Telad u najčešće korišćenim sistemima othranjivanja ne posisaju ni kap majčinog mleka, već bivaju veštački hranjena zamenom za mleko i to do dva meseca starosti, nakon čega prelaze na koncentrovana hraniva.

Jasno je da je cilj odvajanja teladi od majki i skraćivanje perioda mlečne ishrane što veća ekonomska dobit. Na ovaj način dobija se veća količina mleka za ljudsku upotrebu, a s druge strane koncentrovanom ishranom tele u najkraćem mogućem roku postaje spremno za sopstveni proizvodni ciklus. Ženska telad namenjena su proizvodnji mleka, a muška se najčešće kolju kada dostignu zadovoljavajuću telesnu masu. Ovde je važno obratiti pažnju na povezanost mlečne i mesne industrije.

Krave, dok su još u laktaciji, bivaju ponovo oplođene (što znači jednom godišnje). Period zasušenja (period bez laktacije) traje samo dva meseca i to dva meseca pred ponovno teljenje, nakon čega krava ponovo ulazi u laktaciju. Zbog ovako intenzivnog iskorišćavanja u kombinaciji sa nedovoljno higijenskim uslovima, pored brojnih oboljenja vezanih za ishranu i način držanja, krave veoma često boluju od mastitisa (zapaljenja vimena).

Mlečnost dostiže maksimum do pete laktacije, pa posle opada, zbog čega usled ekonomske neisplativosti krave bivaju zaklane u petoj ili šestoj godini života, iako im je prirodni životni vek čak od 18 do 22 godine.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: