IZVUČEN IZ BLATA
Portret Čarlsa Dikensa u mladosti, koji je bio izgubljen čak 174 godine, otkriven je među tričarijama na jednoj aukciji u Južnoj Americi i ovo otkriće jedno je od najznačajnijih u skorijoj istoriji.
Trgovac umetničkim delima Filip Mod, koji je bio odgovoran identifikaciju portreta Čarlsa Dikensa naveo je sledeće:
– Proveo sam celokupnu karijeru specijalizujući se za britansku umetnost i ovo spada među najfascinantnije stvari koje smo ikada pronašli. To je izgubljeni portret.
Pronađen je prošle godine na generalnoj prodaji u Pitermaritcburgu u južnoafričkoj provinciji Kvaculu-Natal. Čovek je platio skoro 30 evra za kartonski poslužavnik sa metalnim jastogom, stari rekorder, mesingani tanjir i malu sliku, koja je toliko bila prekrivena blatom, da se lice na njoj jedva razaznavalo.
Pronalazač ju je izvukao iz rama, koji je prodao.
– Bio je na samo nekoliko trenutaka od toga da baci svoju sliku prekrivenu gljivicama, ali kada je počeo da je gleda, shvatio je da je lice bilo neodoljivo – kaže Mod.
Pomoću internet pretrage, pronalazač je shvatio da gleda u čuvenog romanopisca Dikensa, što ga je navelo da kontaktira Modovu galeriju i savetnika za minijature Emu Raterford.
– Došla je kod mene i saopštila mi neverovatne vesti, da se pojavio izgubljeni portret Čarlsa Dikensa – tvrdi Mod.
Uskoro je postalo jasno da to mora da je izgubljen potret Čarlsa Dikensa, koji je naslikala Margaret Džilis, predstavnica ženskog pokreta za dobijanje prava glasa. Nastao je pri kraju 1843. godine, kada je Dikens, sa svojom 31. godinom, bio književna zvezda u usponu i pisao „Božićnu priču“, što je dočekana klicanjem u Kraljevskoj akademiji umetnosti 1844. godine.
Pesnikinja Elizabet Beret Brauning bila je jedna od onih koja ga je videla, primećujući da prikazuje Dikensa kako ima „na sebi prašinu i blato čovečanstva, uprkos tim orlovskim očima“.
Iskorišćen je kao prednja strana „Novog duha vremena“ iz 1844. godine, knjige eseja o kulturnim zvezdama kanona, uključujući i Tenisona, Brauningovu i Meri Šeli. Prvo poglavlje bilo je o Dikensu.
Postoje još dva rana Dikensova portreta, od kojih se jedan nalazi u Nacionalnoj galeriji, ali izgubljeni portret je nešto sasvim drugačije, navodi Mod.
– Umesto da bude zamišljen, autoritativnog stava, čija su karakteristika oči koje gledaju u stranu, ovde vas on fiksira prodornim, ali takođe i setnim pogledom. On vas gleda i to direktno, čak predatorskim očima – kaže on.
Raterfordova tvrdi da je Dikens prolazio kroz težak period, jer su njegova najnovija dela naišla na loš odjek kod publike.
– Imati Dikensov portret iz specifičnog vremena, kada je njegova karijera bila na raskrsnici, čini ga neodoljivim. Budućnost mu je bila neizvesna. Bio je pritisnut sa porodicom koja je bivala sve veća i živeo izvan svojih sredstava. Izgleda da je Džilisova uhvatila i ranjivost i samopouzdanje – ističe ona.
Kako je portret stigao do Južne Afrike, nikada se neće sa sigurnošću saznati, ali nova istraživanja pretpostavljaju da je predat jednom od dvojice zetova Džilisine usvojene kćerke. Obojica su emigrirali u Južnu Afriku 1860-ih godina.
I Mod i Raterfordova se nadaju da će portret postati deo stalne kolekcije Muzeja Čarlsa Dikensa u Londonu. Troškovi portreta neće biti obelodanjeni, osim činjenice da je u pitanju šestocifrena suma. Muzej je počeo kampanju za prikupljanje neophodnog fonda, kako bi se on nabavio. U međuvremenu, biće izložen u Modovoj galeriji.
Izvor: Blic.rs