INTERVJU
Diplomata u penziji, bivši ambasador Srbije u Turskoj, Azerbejdžanu, Vatikanu i pri Unesku u Parizu, profesor dr Darko Tanasković je vrsni poznavalac dešavanja na Kosovu i Metohiji.
Profesor Tanasković je kao i uvek do sada prihvatio razgovor u vezi sa svim dešavanjima oko Kosmeta, a popričali smo i o svetskoj politici prema južnoj srpskoj pokrajini.
Povodom obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, u Parizu, u katedrali Notr-dam postavljena je i zastava takozvane države Kosovo. Kakvo je Vaše tumačenje tog čina?
– Što se tiče isticanja zastave „Kosova” u čuvenoj katedrali Notr Dam, čija su se zvona, da ne bude zaboravljeno, hrišćanski solidarno oglasila 1389. godine povodom boja na Kosovu, bez obzira na razne verzije objašnjenja toga čina, ostajem pri uverenju da je odgovorna francuska država. Katedrala je, inače, u državnom vlasništvu. Objašnjenje Crkve da su zastave istaknute prema spisku pozvanih na svečanost obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, deluje mi logično, premda bismo se mogli zapitati odakle im u crkvi ta zastava. Možda je i nju obezbedila neka državna služba ili „ambasada Kosova” u Parizu? Sve, međutim, potiče iz temeljne činjenice da Francuska „Kosovo” smatra suverenom državom i da to svim postupcima demonstrativno potvrđuje, pa je predstavnika Prištine pozvala i na proslavu stogodišnjice pobede saveznika u Prvom svetskom ratu, gde ni po kojoj osnovi ne bi trebalo da mu bude mesto. To je ružno, tužno, ali i realno. A spoljna politika se mora voditi realpolitički, pa se tako i Srbija ponaša u odnosima sa Francuskom. Verujem da se naše nezadovoljstvo njenim držanjem u vezi sa problemom Kosova na primereni način iskazuje diplomatskim i političkim zvaničnicima ove države koja je, bar meni, a sigurno u tome nisam usamljen, nekada bila neuporedivo simpatičnija.
Zašto brojne države u svetu i danas imaju dvostruke standarde kada je u pitanju zaštita srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji?
– Dvostruki standardi su, uz cinizam i licemerje, a naravno i svemoćne interese, konstanta u međunarodnim odnosima, oduvek, a danas i više nego ranije. Tu ne bi trebalo imati iluzije i to se odražava na sve dimenzije ponašanja subjekata svetske politike, pa i na protivrečnost u stavu prema spomenicima našeg kulturnog i duhovnog nasleđa na KiM, na koju u pitanju ukazujete. Dodao bih, međutim, da sam se u konkretnom slučaju osvedočio kako ima država koje su, usled nedovoljne ili pogrešne obaveštenosti i/ili poverenja u funkcionisanje pravne države ( i na „Kosovu”!) zaista iskreno ubeđene da bi primanjem ove paradržave u Unesko naši spomenici bili bolje zaštićeni, jer bi Priština u tom pogledu imala veće obaveze. Nastojali smo, a svakako se to i dalje čini, da takve argumentovano ubedimo da nisu u pravu. Dosad smo u tome imali dosta uspeha.
Ukazali ste i ukazujete na veliku opasnost od falsifikovanja srpskog kulturnog identiteta i njegovog prevođenja u „kosovarski”.
– S obzirom na to da objekte naše kulturne baštine, uz sve nasrtaje, ne mogu fizički ukloniti, Albanci na KiM pribegavaju svojevrsnom dirigovanom falsifikatorskom, kvazinaučnom inžinjeringu. U kontekstu uspostavljanja sintetičkog, nepostojećeg kulturnog identiteta „države Kosovo”, razvijaju fantastične teze o navodnom albanskom kulturnom supstratu u Pokrajini, u kontinuitetu starijem od našeg srednjovekovnog arhitektonskog nasleđa, što je naravno besmislica, ali nije bezopasno, posebno u situaciji kad belosvetski zagovornici kosovske nezavisnosti i državnosti smatraju da ja svako sredstvo dozvoljeno, ako bar trenutno i kratkoročno može politički poslužiti svrsi.
Smatrate da vreme ide na ruku Republici Srbiji, kada je u pitanju rešavanje problema Kosova i Metohije. Recite nam na čemu zasnivate te tvrdnje?
– Ne tvrdim da vreme dugoročno ide na ruku Srbiji. Uostalom, to je nezahvalno i nemoguće pouzdanije procenjivati. Trebalo bi biti prorok. Smatram, međutim, da je položaj Srbije u međunarodnoj zajednici na globalnom nivou, iako i dalje opterećen određenim, uglavnom nezasluženim hipotekama, u novije vreme objektivno ojačan. O tome govore mnogi pokazatelji. Jedan od posrednih dokaza jesu i povećani pritisci zagovornika kosovske nezavisnosti da se što pre dođe do nekakvog rešenja za problem „Kosova”. Mnogima u svetu je iz dana u dan jasnije u čemu se zapravo taj problem sastoji i kako je nastao, a to je svakako pozitivno za Srbiju.
Činjenica je da je u ekonomskom smislu sever Kosova i Metohije poslednjih godina osnažen u značajnoj meri, i da ekonomija može da bude faktor zadržavanja Srba na svojoj zemlji. Ali, može li taj činilac da bude presudan za ostanak Srba na KiM?
– U uslovima bar relativnog mira i stabilnosti, svestrani privredni razvoj i napredak severnog dela „Kosova” sigurno je najznačajniji faktor zadržavanja Srba na vekovnim ognjištima. Zato su mir i stabilnost toliko važni i zato se iz Prištine povremeno preti nekim vidom nasilnog razrešenja situacije, jer Albancima na vlasti, iako i njihovi sunarodnici loše žive, nezaposleni su i masovno napuštaju „Kosovo”, mir, stabilnost i prosperitet nikako ne odgovaraju. Te pretnje treba ozbiljno švatiti, bez prevelikog straha i panike, ali sa primerenom predostrožnošću. Oružani sukobi na Balkanu nikada nisu potpuno isključeni. Stalna opstrukcija dijaloga deo je strategije vlasti u Prištini, sračunate na to da će okolnosti i pritisci „međunarodne zajednice” konačno prinuditi Beograd da prizna nezavisnost „Kosova”, što njih jedino i zanima.
Ima bojazni na Kosovu i Metohiji od eventualnog formiranja kosovske vojske. Šta bi bilo ukoliko bi se to dogodilo?
– Nema sumnje da bi stvaranje i opremanje vojske „Kosova” bilo krajnje onespokojavajuće za Srbe u Pokrajini, ali i za Srbiju. Sa stanovišta međunarodnog prava, odnosno Rezolucije SB 1244, takav iskorak nije legalan, ali u ovom smislu ni država „Kosovo” nije legalna, pa to mnogima u svetu ne smeta. Nije teško pretpostaviti ko bi mogao biti na meti oružane sile „Kosova” koja bi, bez obzira na zaklinjanje u njen višenacionalni sastav i mirotvorne ciljeve, objektivno u svakom pogledu bila u punom kontinuitetu sa terorističkom OVK.
Ulazak Kosova u Interpol bi takođe povećao šanse za preimućstvo Kosova u pridobijanju novih zemalja za njegovu samostalnost. Koji su argumenti u rukama Republike Srbije da do toga ne dođe?
– Eventualni prijem „Kosova” u Interpol, o čemu će se uskoro odlučivati u Dubaiju, bio bi višestruko loša vest. Ne toliko u pogledu umnožavanja novih priznanja kosovske državnosti i samostalnosti, gde mislim da je plafon zasad dosegnut, već zbog stvaranja institucionalnih pretpostavki da jedna krajnje problematična „država” zloupotrebi instrumente i mehanizme Interpola za ostvarivanje svojih političkih ciljeva koji sa borbom protiv kriminala i terorizma nemaju nikakve veze. Na meti delovanja „Kosova” u ovoj specijalizovanoj međunarodnoj organizaciji sigurno bi prevašodno bili Srbi i Srbija. Biće teško u Dubaiju, jer se u velikom delu međunarodne zajednice na članstvo „Kosova” u Interpolu neopravdano gleda nešto drugačije nego, recimo, u Unesku.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić