Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Radoje Popović je srpski poručnik kome su austrougarski vojnici odali počast

VOJNIČKI PONOS

Dolazio je poručnik Radoje Popović u uniformi srpskog oficira, oslonjen na štake, a kada mu je jedan austrougarski major naredio da skine uniformu i kapu sa kokardom i monogramom kralja Petra Prvog, između časti i obroka, odabrao čast.

 

U oslobodilačkim ratovima do 1918. godine poginulo je 16.000 ratnika iz užičkog kraja.

radoje popović

Četiri fotografije iz ratne 1917. svedoče o događaju o kome je tada govorila čitava okupirana užička čaršija. Na poleđini jedne, koja je, kao razglednica upućena u Ženevu, piše da je u sprovodu Radoja Popovića, bilo 1.500 Užičana, a da su počast hrabrom i dostojanstvenom srpskom poručniku odali i austrougarski vojnici.

Poručnik Radoje Popović je sa fronta, kao ratni zarobljenik, prebačen u rodno Užice, gde su mu okupacione vlasti dozvolile da se hrani u oficirskoj menaži.

Dolazio je u uniformi srpskog oficira, oslonjen na štake, a kada mu je jedan austrougarski major naredio da skine uniformu i kapu sa kokardom i monogramom kralja Petra Prvog, između časti i obroka, odabrao čast.

Ubrzo ga je potražio austrougarski komandant grada, koji je Popovićev postupak shvatio kao poštovanja vredan čin hrabrosti i patriotizma. I tako je usred rata, nastalo jedno neobično prijateljstvo između dvojice oficira, u uniformama zaraćenih strana.

Potomci hrabrog poručnika nerado govore pred kamerom, ali s ponosom čuvaju uspomene i predanje o tom srpskom oficiru, koji je kroz okupirano Užice išao uzdignute glave, u uniformi, koja je za njega bila svetinja.

„Jednoga dana susreće ga pukovnik i kaže: Gospodine poručniče, vi i dalje možete ići u toj srpskom uniformi i dalje možete nositi te oznake, i dalje se možete hraniti u našoj menaži“, navodi istoričar Milorad Iskrin.

Uvažavanje je krajskomandant pokazao i kasnije, obilazeći Popovića u bolnici, a kada se bolest pogoršala i naslutio kraj, jedinu želju, neprijateljskog, srpskog oficira, da bude sahranjen po srpskim vojnim običajima – nije odbio, samo što su, iz razumljivih razloga, u počasnoj pratnji, bili ne srpski, već austrougarski vojnici.

„Bila je to sahrana, koju je čaršija užička pamtila. Krajskomandant je naredio oficirima da obuku mundire, svečanu uniformu i da bude počasni vod, kao pratnja pored odra poručnika Popovića, i on je na taj svečani i tužni način sahranjen“, navodi Iskrin.

Mnogo tragičnog i gorkog je za sobom ostavila okupaciona vlast, ali gest austrougarskog oficira, svedoči da i nad zlom rata, čovečnost može pokazati lice i to tamo gde se najmanje očekuje.

Izvor: RTS

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter