GRAĐANSKI OTPOR

Združena akcija “Krov nad glavom” je Inicijativa građana koja okuplja organizacije i pojedince ujedinjene u borbi za pravo na stanovanje. Nju su pokrenuli: Ko gradi grad, Ne da(vi)mo Beograd, Socijaldemokratska unija, Jednakost, Reci NE Izvršiteljima, 7 zahteva, Marks21, Čuvari/ke vatre i Beogradska omladinska akcija.

 

Ova inicijativa se bori protiv izbacivanja ljudi na ulicu i zalaže se za ukidanje privatnih izvršitelja, koji prema njihovim mišljenju samo uvećavaju siromaštvo i beskućništvo. Do sada su uspeli da spreče nekoliko prinudnih iseljenja građana.

krov nad glavom

“Izvršenje je sistemski nepravedan postupak, organizovan je tako da štiti jače, da slabima ne daje nikakvu šansu, a da su oni koji rade za jače uvek u pravu”, objašnjava Ivan Zlatić iz ove Inicijative.

On kao primer navodi Trudbenik gde bivši radnici već godinama ne mogu da naplate svoja potraživanja od poslodavca koji je uništio njihovo preduzeće.

“Svi u sistemu državnog uterivanja dugova, to jest „zaštite poverilaca“ sležu ramenima kad radnicima treba da naplate zarade i prenemažu se kako novca na računu preduzeća više nema. E, a onda isti taj državni mehanizam za naplatu dugova dođe kod tih istih radnika da njih i njihove porodice izbaci na ulicu iz stanova preduzeća koje je onaj isti poslodvac stavio pod hipoteku. Suštinska neravnopravnost je u zakonu po kom se siromašni ljudi nazivaju „dužnicima“, a moćnici se nazivaju „poveriocima“, iako je u stvarnosti situacija najčešće potpuno suprotna, kaže Zlatić.

Na pitanje da li su građani danas ravnopravni partneri vlasti ili gerilci u borbi za svoja prava on kaže gerilci jer “tako funkcioniše kapitalistička demokratija”.

“Vlast nema nikakav motiv da radi u interesu običnih građana, a ima svaki motiv da radi u interesu korporacija, banaka, investitora,“poslodavaca“. Jedino pritisak građana može da natera vlast da radi u našem interesu, i to važi za svaku vlast u sistemu u kom živimo. Iluzija da je moguće nešto poput „partnerstva“ vlasti i građana, jakih i slabih, moćnih i nemoćnih, je jedan od razloga zašto smo danas ovako obespravljeni”, smatra Zlatić.

Prema njegovom mišljenu loši zakoni su ti koji najviše ugrožavaju prava građana.

“Zakoni se pišu sa namerom da učvrste nepravedne odnose u društvu, da onima koji su i inače u slabijoj poziciji i kojima treba zaštita oduzmu što više prava i što više mogućnosti da se zaštite. Zakon o izvršenju je samo jedan od primera – dužnici nemaju praktično nikakva prava, a ako i imaju neki prigovor na nezakonito postupanje izvršitelja, taj prigovor se upućuje Komori izvršitelja. Popuno otvoren „kadijski sistem“ koji se čak i ne trudi da izgleda humano”, navodi Zlatić.

Kao najveći problem u borbi za građanska prava Zlatić navodi uništenu svu infrastrukturu za građanski otpor.

“Građani koji danas ulaze u borbu ne znaju ništa o organizovanju, o komunikaciji sa javnošću, jer ne postoje organizacije na čija ranija znanja mogu da se oslone”, kaže Zlatić.

Drugi veliki problem je nepoverenje, kako nepoverenje građana, komšija, radnika jednih u druge, tako i nepoverenje u uspeh kolektivnog delovanja.

“Za poslednjih trideset godina prošli smo kroz spiralu protesta i masovnih akcija koje su jedna za drugom izneverile očekivanja građana i menjale njihove živote na gore. Kada se ove dve prepreke reše, organizovanje ide dosta jednostavno, ljudima ne treba mnogo da bi razumeli da se mogu osloniti samo na međusobnu solidarnost”, navodi ovaj sagovornik.

Kako dodaje siromaštvo i nemoć često dovode građane u situaciju da prave korake koji idu protiv njihovih interesa.

“Najčešće ljudi rade protiv sebe tako što izbegavaju solidarnu borbu, već se oslanjaju da će im problem rešiti veze u vlastima, spletke i intrige protiv drugih ljudi u istom položaju i slično. Međutim glavni uzrok ovakvog ponašanja je siromaštvo. Ljudi su često prinuđeni da to rade, jer rizikuju da će ostati bez posla, ili bez krova nad glavom”, tvrdi Zlatić.

Prema njegovim rečima prava demokratija se zasniva na nepoverenju u vlast.

“Pravo rešenje je da ne verujemo vlastima ništa, a naročito kada kažu da će biti uz nas. Imamo samo jedni druge, nema ko drugi da brine o našim interesima. A vlastima možemo verovati tek nakon što urade sve što su obećali. Ne zato što u vlastima sede nemoralni ljudi, nego prosto zato što pozicija vlasti i grđana nije takva da treba da im“verujemo“. Naprotiv, demokratija se zasniva na nepoverenju u vlast i samo tako može da funkcioniše”, zaključuje Zlatić.

Izvor: Danas.rs