AKO HOĆEŠ…
Ako hoćeš da dođe proleće,
moraš da kupiš grabulje.
Da prikupiš sve odlepljene maske,
satrule obrazine od jesenas,
monokle,
veštačke noseve
i lornjone.
Tokom zime
otkinute udarima košave,
i stisnute
pod skamenjenim snegom sa staze.
Pa onda dobro da iščeprkaš
naočari za sunce,
tamne i ružičaste,
zaglavljene
između korena i izdanka,
mleka za potamnjivanje
ostrugana sa tankim slojem
pigmenta,
stečenog lenjim leškarenjem.
Kupi grabulje.
Sakupi gomilu.
Sve ono što si pustio da odleti,
ili si ljubomorno stiskao uz obraze
i kad se lepak istopio.
Ne žali poneku neopreznu travu.
Sve zapali,
i neka te gust dim ne koleba.
Možda će dunuti vetar
i podići oblak prašine,
pa će zrnce
pronaći oko
i izmamiti kap.
Ništa zato.
Seti se stvaranja,
seti se grebena među vocom,
i grabuljaj dalje.
Sve:
maske,
naočari,
nosevi,
silikoni
i perike.
Čak i tupei.
Tajna je u grabuljanju,
u pilingu,
u zdravoj koži.
Proleće ne dolazi
na skorelu šminku,
i zapušten travnjak.