Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Koga sve žulja Severni tok 2?

ENERGETSKI SPOR

Ruski gas stiže u Evropu brojnim gasovodima, ali nijedan nije tako sporan kao Severni tok 2. Još jedan gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku predmet je sporova. Zašto? Evo odgovora na najvažnija pitanja.

 

Šta je u stvari Severni tok 2?

severni tok 2

To je gasovod koji još nije dovršen, a kojim bi gas iz Rusije trebalo da se transportuje direktno na sever Nemačke. Cevi će se nalaziti ispod Baltičkog mora, a većim delom bi bile paralelne s već postojećim Severnim tokom 1. Projekt je još u izgradnji, do sada je položena četvrtina od ukupno 1.200 kilometara voda.

Kroz Severni tok 2 bi se od 2019. godine trebalo isporučivati do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, jednako kao i kroz prvi severni tok. Prema mišljenju njemačke vlade, to će poboljšati sigurnost opskrbe Evrope. Deo gasa će se iz Nemačke isporučivati drugim evropskim državama.

Ko stoji iza projekta?

Kompanija se zove Nord Stream 2 AG. Ona je u stopostotnom vlasništvu ruskog Gazproma. U finansiranju ove investicije od 9,5 milijardi evra učestvuje pet zapadnoevropskih firmi: ENGIE, OMV, Šel, Juniper i Vinteršel. Predsednik Odbora akcionara firme Nord Stream 2 je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, dugogodišnji prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina.

Da li je gasovog neophodan za energetsku sigurnost Nemačke?

Nije neophodan, ali u velikoj meri doprinosi toj sigurnosti. Planiranih 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje odgovara godišnjoj proizvodnji Holandije, po količini trećem isporučiocu gasa Nemačkoj. No Holanđani će uskoro prestati s isporukama, budući da je tamošnja vlada odlučila da do 2022. znatno smanjiti eksploataciju gasa, a da je do 2030. potpuno obustaviti. I Norveška, drugi najveći nemački isporučilac, ubuduće će izvoziti manje gasa.

Povećava li ovaj projekt zavisnost od Rusije?

To je izvesno. Rusija već sada pokriva 40 odsto potreba Nemačke za zemnim gasom. A ta je tendencija u porastu. To sa sumnjom posmatraju pre svega SAD, pod motom da energetska zavisnost vodi političkoj zavisnosti. To Vašington neumorno ponavlja i preti sankcijama.

Gerhard Šreder je nedavno odbacio argumente Amerikanaca kao „egoistične“ i rekao da SAD samo žele da na evropsko tržište plasiraju svoj tečni gas (LNG) dobijen spornom metodom frakinga. U Evropi postoji dovoljno kapaciteta za skladištenje LNG. No američki gas bi, u prvom redu zbog transporta brodovima preko Atlantskog okeana, bio znatno skuplji nego ruski.

Ko još ima zamerke na Severni tok 2?

Popis protivnika nemačko-ruskog projekta je sve duži. Gasovod je trn u oku pre svega Ukrajini, Poljskoj i baltičkim zemljama. One smatraju da ekonomsko jačanje Rusije samo povećava snagu „agresora s Istoka“ i nagrađuje njegovu dosadašnju militarističku politiku. Ukrajinu i Poljsku dodatno ljuti to što zbog gasovoda na morskom dnu ostaju bez milijardske zarade od tranzita. Iako, kroz obe zemlje još uvek prolaze gasovodi koji donose prihode.

Evropska unija je takođe kritična prema Severnom toku 2. Još 2015. – dakle nakon ruske aneksije Krima – u Briselu je dogovoreno da će se raditi na smanjenju zavisnosti od ruskog energenta. Nemačka vlada ponavljati da su energetske veze s Moskvom „stabilizirajući politički element“ – činjenica je da je Nemačka po tom pitanju sve izolovanija među partnerima.

Ima li kritika i u samoj Nemačkoj?

Da. Savezni ministar privrede Peter Altmajer (CDU) se zalaže za ovaj projekt. Ali istovremeno uvek mora da naglašava da će postojeći gasovod kroz Ukrajinu i dalje ostati u upotrebi. Jer, osim političara iz stranke Zelenih, od ovog se projekta distanciraju i pojedinci iz vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokata, i to iz spoljnopolitičkih razloga.

Među kritičarima je i nova predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer. Ona smatra da bi, doduše, „previše radikalno“ bilo sada odustati od projekta, ali da se i te kako može uticati na to „koliko će gasa prolaziti kroz vod“. Stručnjak SPD za spoljnu politiku Nils Šmid kaže: „Prekasno smo reagovali na kritiku.“ Tačno. Sada je stvarno prekasno da bi se zaustavio projekt vredan milijarde evra.

Izvor: DW.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280