NA POLASKU
Ostajte zbogom, majke naše mile,
sestre i ljube… Što vam suze teku?
nećemo nikud u zemlju daleku:
tu ćemo svoje iskidati žile.
Tu ćemo pasti, izginuti vedro,
i drug do druga ostaviti kosti;
a naše mrtvo, razmrskano bedro
zboriće svetu za njegove zlosti.
Brat će do brata boriti se časno,
smrt sa životom i život sa smrću;
i celom svetu tada biće jasno
kako za život ljudi u smrt srću.
Ljube i majke naše, i vi sele,
ne dajte suzi da vam s oka kane,
Ruke će vaše trebati nam bele,
kad krv iz naših rana teći stane.
Tad ćemo mreti sa verom i nadom,
u čvrste gore muška srca sliti,
a tvrdi grad će padati za gradom
i zemlja naša opet naša biti.
1915.
————————————————————
Proka Jovkić (Lalić, 27. avgust 1886 — Niš, 27. april 1915) bio je poznati srpski pesnik, novinar i vojnik, učesnik ratova u Srbiji s početka 20. veka. Poznat je i po nadimku Nestor Žučni i bio je prvi srpsko-američki poeta.
Jedno vreme živeo je i pisao pesme u SAD (1903. do 1911. godine), a u Srbiji od 1911. do njegove prerane smrti od pegavog tifusa tokom epidemije te bolesti u Srbiji u Vojnoj bolnici u Nišu 1915. godine.
Poslednje stihove Jovkića pronašao je mladi doktor Miloš Đorić kraj njegovog uzglavlja u toj bolnici. „Zašto me muči misao zloslutna?/Ko davni dani prođe moja sreća/Zbogom zauvek željo apsolutna…“