NAJSAVRŠENIJE DELO
Mudro razmišljanje je oko duše i njen svetilnik kao što su oči telu: ako oko bude svetlo, onda će sve naše telo, to jest, dela biti svetlo; a ako bude tamno i sve telo naše biće tamno, kao što je rekao Gospod u Svetom Jevanđelju.
Sakupili su se jednom prilikom braća oko Svetog Antonija, da bi ispitali koje je dobro delo najsavršenije, to jest koje može da sačuva monaha ili pobožnog čoveka od svih đavolskih zamki.
Svaki je od njih rekao šta mu je izgledalo najbolje.
Jedni su hvalili post i što manje spavanja, jer oni doprinose lakoći duha i olakšavaju čovekovo približavanje Bogu.
Drugi su više cenili siromaštvo i preziranje zemaljskih stvari, zato što u njima duh postaje spokojniji, čistiji i slobodniji od svih briga, zbog čega približavanje Bogu postaje lakše.
Neki su opet hteli dati prvenstvo milosrđu, zato što će Gospod milosrdnima reći: „Dođite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta.“ Bilo je još i drugih predloga.
A Sveti Antonije je rekao: „Sva dobra koja ste spomenuli veoma su spasonosna i vrlo potrebna onima koji traže Boga i koji gore željom da mu se približe. Ali, videli smo da su mnogi iznuravali svoje telo prekomernim postom, nespavanjem, samovanjem u pustinji, da su se usrdno trudili u naporima, voleli siromaštvo, prezirali svetske udobnosti do te mere da nisu ostavljali za sebe ni onoliko koliko je potrebno za jedan dan, već sve razdavali bednima.
Pa ipak se dešavalo da su posle svega toga skrenuli ka zlu i padali, pa su izgubili svaki dobar plod i kao takvi su postali dostojni osude. Uzrok tome nije ništa drugo nego odsustvo rasuđivanja, to jest mudrog razmišljanja. Oni se nisu koristili rasuđivanjem, jer baš je rasuđivanje ono koje uči i pobuđuje čoveka da ide pravim putem i da ne skreće u bespuće.
Mudro razmišljanje je oko duše i njen svetilnik kao što su oči telu: ako oko bude svetlo, onda će sve naše telo, to jest, dela biti svetlo; a ako bude tamno i sve telo naše biće tamno, kao što je rekao Gospod u Svetom Jevanđelju.
Pomoću mudrog razmišljanja čovek shvata svoje želje, reči i dela i odustaje od onih koji ga udaljuju od Boga. Mudrim razmišljanjem on rastura i uništava sve zamke koje je đavo spremio protiv njega, jasno razlikujući šta je dobro, a šta zlo.“
Na isti predmet odnosi se i sledeća izreka: uzevši komad gvožđa kovač unapred gleda šta može od njega da načini kosu, mač ili sekiru. Tako i mi treba da razmišljamo mudro kakvom dobru da pristupimo da se ne bismo uzalud trudili.