PRED GOGOLJEVIM OČIMA
Sveti Spiridon Trimifuntski leži u kivotu i njegovo netruležno telo ima stalnu temperaturu 36,6 stepeni. Odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine, zato što se haba kao da on tamo ne leži nego hoda.
Prilikom svog boravka u Optinskom manastiru Nikolaj Vasiljevič Gogolj je ispričao svom duhovniku ocu Amvrosiju o čudu svetog Spiridona koje se desilo pred njegovim očima.
Desilo se to za vreme njegovog poklonjenja moštima ugodnika Božijeg Svetog Spiridona Trimifuntskog, čije se mošti nalaze na Krfu. Sveti Spiridon je bio prijatelj svetog Nikolaja čudotvorca Mirlikijskog. U svoje vreme oba svetitelja odbranila su čistotu vere pravoslavne u borbi sa jeresi sveštenika Arija na Prvom Vaseljenskom Saboru 325. godine.
Mošti svetog Spiridona poseduju jedinstvena svojstva: ne samo da su netruležna tokom vekova, već su očuvale gipkost i mekoću svojstvenu običnom, živom ljudskom telu.
Toga dana kada je Gogolj došao na poklonjenje svetitelju koji se slavi 25. decembra po novom kalendaru, sa velikom toržestvenošću mošti su se obnosile oko grada. Među njima se nalazio neki engleski putnik odrastao na skepsi i racionalizmu protestantske kulture. On je dozvolio sebi da primeti da su sigurno na leđima ugodnika napravljeni prorezi i telo pažljivo balsmovano. Zatim se sasvim približio moštima. Kakvo je bilo njegovo izbezumljenje koje se graniči sa užasom kada su se mošti svetitelja, tj. svetitelj pred očima svih, lagano pridigao iz kivota i okrenuo svoja leđa upravo tom „idejnom“ nasledniku apostola Tome, nazvanog „neverujući“: HAJDE PRIJATELJU, POTRAŽI SVOJE PROREZE!“
Kakva je dalja sudbina tog poštovanog Britanca nažalost nije poznato. Gogolja je to čudo pak potreslo do dna duše.
Kivot sa moštima svetitelja sav je okićen darovima onih kojima je svetitelj pomagao. Mesto gde se relikvija nalazi je zaključano i čuvar ga otvara samo za pravoslavne poklonike, dok je katolicima dozvoljeno samo da celivaju kivot.
Pisac ovako opisuje izgled svetitelja svetoga Spiridona: „Gospode za mene je to bio najveći potres u životu. Kroz staklo sam veoma dobro uspeo da razaznam lice svetitelja. Njegove crte, sasvim prepoznatljive, odlično očuvana kosa i belosnežni zubi. Koža malo naborana i potamnela, ali je sačuvala formu.“
Zaista čuvari moštiju kažu da je sveti Spiridon potamneo odnedavno. Desilo se to u sedamnaestom veku kada je bila sprovedena reforma obreda i bogoslužbenih knjiga, poznata kao reforma patrijarha Nikona. Očigledno da ona svetitelju nije bila po volji.
Telo svetog Spiridona ima stalnu temperaturu 36,6 stepeni. Njemu rastu nokti i kosa. I što je najčudnije, odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine, zato što se haba kao da ne leži u kivotu već hoda.
Čuvar kivota je pričao da se dešava da ključ ne može da otvori bravu kivota. I tada sveštenici znaju – svetitelj jednostavno nije u kivotu, on tada hoda po ostrvu.