Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Austrijanka i Iranac izabrali Beograd za život i tu podižu dva sinčića!

MOGLI DA BIRAJU, ALI…

Dagmar i Kave Kamuši su Austrijanka i Iranac koji sa dva sina žive u Srbiji. Oni su izabrali Beograd za život, jer kako, tvrde, to je grad koji ispunjava sva njihova očekivanja, a Srbija divna zemlja divnih ljudi.

 

Koubi i Noa srpski pasoš dobiće tek kad postanu punoletni… Dotad će se ovde školovati, steći će prijatelje, nova iskustva i sigurna sam da će voleti Srbiju bar koliko Kave i ja, kaže Dagmar.

izabrali beograd za život

Dagmar i Kave Kamuši pre 10 godina odlučili su da se dosele u Srbiju. Na njihov izbor presudno su uticali prijatelji iz Austrije i uvereni su da nisu pogrešili…

Ona je Austrijanka, on Iranac odrastao u Americi. Poslovni putevi ukrstili su im se krajem 2009. godine u Beču. Planula je ljubav, a ubrzo je usledilo i venčanje. A onda su Dagmar (39) i Kave (40) Kamuši odlučili da žive u Srbiji, pišu Novosti.

Već u junu naredne godine doselili su se u Beograd. Ovde su im se rodili i sinovi Koubi i Noa. Njihova odluka, kako kažu, nije mnogo iznenadila rodbinu i prijatelje, ali jeste komšije na beogradskoj Karaburmi i nove prijatelje koje su sticali u našoj zemlji. Uz osmeh, na odličnom srpskom jeziku, pričaju da ih i dan-danas ne mimoilazi pitanje: „Zašto u Srbiji, kad ste mogli da živite u Austriji ili Americi?“ Odgovor bračnog para je uvek isti i iskren:

– Srbija je divna zemlja divnih ljudi!

Objašnjavaju nam i da su o budućem mestu boravka odlučivali ubrzo posle venčanja.

– Rekao sam Dagmar da ne želim više da živim u Americi, a ona je želela da se odselimo na Grenland – nastavlja Kave. – Osim najvećeg ostrva sveta, opcija su bile i Kina, Malta ili neka balkanska zemlja. Da to bude Srbija, presudno su uticali naši prijatelji iz Beča, a za minulih osam i po godina, koliko živimo ovde, uverili smo se da nismo pogrešili.

Porodica Kamuši je iz Irana izbegla u Ameriku nekoliko godina posle Islamske revolucije 1979, kojom je na vlast došao ajatolah Homeini. Njegovi roditelji danas žive na relaciji između SAD i iračkog dela Kurdistana, gde je i Kaveova sestra. Od tri Dagmarine sestre, dve žive u Beču i Inzbruku, a treća u Berlinu. Kad god mogu, kako kažu, idu u posete, od Kurdistana do Berlina.

S obzirom na to da radi u jednoj humanitarnoj organizaciji, naš sagovornik je tim poslom nastavio da se bavi i u Srbiji. Budući da govori persijski jezik, sarađuje i sa Centrom za zaštitu i pomoć tražilaca azila. Njegova supruga je radila u Austrijskom institutu u Beogradu, ali je posle rođenja sinova – Koubija pre tri i po godine, i Noe – pre 15 meseci, odlučila da napusti posao i da im se potpuno posveti. U slobodno vreme radi od kuće, jer je prevodilac za španski, engleski i nemački jezik.

– Koubi od septembra ide u vrtić, a Noa će krenuti tek za dve godine – kaže Dagmar. – Srećna sam što oni ovde odrastaju, u zdravoj sredini. Iako znam da ima Srba koji se neće složiti sa mojim mišljenjem, verujte mi da je malo zemalja u svetu u kojima su deca i trudnice toliko uvaženi. Ljudi im ustaju u prevozu, propuštaju ih da ne čekaju u redovima, jednostavno, vole decu. Žao mi je što mladi Srbi odlaze iz svoje zemlje i što svoj talenat i obrazovanje „poklanjaju“ drugim državama.

Da su ljubaznost i gostoljublje najupečatljivije osobine našeg naroda, slaže se i Kave. Ali tokom minulih godina, kako kaže, uočili su i neke naše mane:

– Jedna od najtipičnijih je da se Srbi stalno na nešto žale a ne čine mnogo da to promene, pa im je za svaki problem uvek neko drugi kriv. No, imaju mnogo, mnogo više vrlina, posebno plemenitost i vrlo izražen ponos.

Bračni par Kamuši ne skriva da im je namera da u Srbiji ostanu, kako kažu – zauvek. Najveću prepreku za ostanak u našoj zemlji savladali su polako, s mnogo upornosti.

– Reč je o srpskom jeziku, koji je vrlo lep i bogat, ali težak za učenje – priča Dagmar. – Kaveu su najveći problem bili padeži, a meni je bilo lakše da ih savladam jer ih u mom maternjem, nemačkom jeziku ima četiri. Osim toga, i neki suglasnici, poput „lj“, „nj“ i „đ“, oboma su nam pravili poteškoće.

Iako zasad imaju dokumenta za boravak, očekuju da će oboje vrlo brzo dobiti i stalni boravak. Deca će na srpska dokumenta, ipak, morati da sačekaju do punoletstva.

– Iako su rođeni u Srbiji, Koubi i Noa će srpski pasoš dobiti tek kad postanu punoletni – kaže Dagmar. – Dotad će se ovde školovati, steći će prijatelje, nova iskustva. I sigurna sam da će voleti Srbiju bar koliko Kave i ja. Mi smo posetili mnoga mesta u Srbiji, a najviše su nam se dopali Niš, Vršac, Novi Sad, Novi Pazar, Aranđelovac i Zlatibor.

– U Srbiju smo prvi put došli u februaru 2010. godine – priča Dagmar Kamuši. – Bilo je to odmah posle našeg venčanja, jer smo odlučili da medeni mesec provedemo u Zemunu. Bili smo oduševljeni. Tada smo i shvatili zašto naši prijatelji vole Srbiju: jer se u nju zaljubiš na prvi pogled – kaže Dagmar.

Izvor: Novosti.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar