Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Evo / Cvetovi – Amir Or

EVO

evo

Evo moje izjave:
star oko pedeset godina, otac šestogodišnjaka (što se ne vidi),
od reči pravim poeziju, voljen, omražen (ne vidi se), zapravo
nekakav divlji stvor;
isečena duša, pobuna, usne
odviše senzitivne, sav od očiju (kao što se vidi)
i doista ono što ogledalo odaje nije dublje
od onoga što skriva,
ono što ogledalo pokazuje dvodimenzionalna je slika Bića
koja uokviruje pojavu Željenog.
Portret koji izviruje iz gomile u duši.
A duša?
Šta mogu da vam pokažem o njoj a da vi to ne znate?
Ovde je stabljika žita koja je izrasla ni iz čega,
a ovde je nož
koji ju je odsekao od Jedinog

CVETOVI

Kada mrtvi planiraju svoje sledeće ro|enje
groblja mirišu kao proleće.

Oni prilaze bliže nego snovi
udaljavaju se od svojih svetova
da bi umrli u ovom svetu.

Iznenada se suočavate telo ti se trza
kada pro|u pored tebe kao da si duh.

Kupola prizora plavo nebo, nekoliko svetlih oblaka
tanka su zavesa koja ne može da te zaštiti.

Zvuci zvona i morskih školjki primiču se tvojim ušima.
Svaki tvoj dah predstavlja neko prisustvo.

U proleće sve se ponovo otkriva u obliku tela.
Svetlucava ogledala vise u vetru oči svugde cvetaju.

Ostavite komentar

Ostavite komentar