ZADUŽBINE MECENA 19. VEKA

Gradovi, kao i ljudi, menjaju svoje lične opise, pa se tako može reći da se čitave fasade, za stotinak godina, promene toliko, da određeni delovi grada više ne liče na ono što su nekada bili. Ipak, postoje ona mesta koja su večna, i oko kojih se gradi, a ona odolevaju zubu vremena.

 

Tražiti da se skućimo pokraj takvih mesta nekada je stvar prestiža, nekada pitanje ljubavi, a nekada i pomodarstvo.

Nimalo ne čudi, što su kuće i stanovi pokraj takvih građevina, uvek za nijansu skuplji. Prodaja stanova u Beogradu intenzivirala se u ono vreme kada je Beograd postao interesantan za mnoge širom Srbije. Nekretnine su biznis koji se ukrupnjava, a kao svedočanstvo istorije ostaju nove građevine. Da ne bismo potpuno zaboravili one stare, možemo se osvrnuti na neke od njih.

Konak kneginje Ljubice

Kneginja Ljubica bila je u braku sa knezom Milošem, a njen konak sagrađen je pod nadzorom Hadži Nikole Živkovića. On je bio jedan od najzaslužnijih za tadašnji izgled Beograda. Konak je građen dve godine i to u periodu od 1829. do 1831. Zgrada je sačuvana kao gradska kuća koja ima najautentičniju arhitekturu, a građena je u srpsko-balkanskom stilu. Nalazi se na Konsančićevom vencu, a sada je u sastavu Muzeja grada Beograda.

Lepota sa Topčidera

Knez Miloš nije vodio računa samo o svojoj ženi i deca, već je i za sebe podigao konak i to u Topčideru. Radove je takođe vodio Hadži Nikola, ali par godina nakon zdanja na Kosančićevom vencu. U tom Konaku je Miliš i umro, a potom je bio Muzej kneza MIiloša i Mihaila Obrenovića. Tokom pedesetih godina, na ovom mestu nalazio se Muzej Prvog srpskog ustanka. Ispred konaka se nalazi šuma zaštićenih platana, koji su jedinstveni u Evropi.

Arhitektura sa Studentskog trga

Zanimljivo je da broj jedan na Studentskom trgu pripada čuvenom Kapetan-Mišinom Zdanju, a građeno je takođe u devetnaestom veku. Građeno je u periodu od 1858. do 1863. kao privatna palata. Palata je pripadala dunavskom kapetanu i najbogatijem čoveku u Srbiji Miši Anastasijeviću. Projektant ovog čuvenog zdanja je Jan Nevole. Nevole je Čeh koji je u Beogradu pravio i brojna druga zdanja, ali i sticao svoju arhitektonsku reputaciju. Njegova dela ticala su se često uticaju na prosvetu i kulturu, a Kapetan Mišino zdanje je dokaz za to. 

Ko je Miša Anastasijević?

Mnogi rođeni ali i naseljeni Beograđani ne znaju da je ovaj čovek rodom iz Poreča bio najpoznatiji brodovlasnik i trgovac. Postao je dunavski kapetan na osnovu svog bogatsva na reci, a tu titulu mu je 1833. dodelio lično knez Miloš. Veliki deo bogatstva on je priložio u dobrotorne svrhe.

Nije retkost da su viđeni Beograđani u tim danima bili darežljivi prema umetnosti i kulturi. Mecene tog doba brinuli su o tome šta će ostati pokolenjima, pa se tada u Beogradu pojavljuju zadužbinari poput Dunđerskih, Kolarca i mnogih drugih. Da li su ta vremena iščezla ili današnji bogataši razmišljaju samo o savremenim trenutnim tendencijama, pitanje je koje nam ostaje kao dobra postavka za razmišljanje. Sve u svemu, makar bi zbog arhitekture, nekadašnjim dobrostojećim ljudima, trebalo reći jedno veliko hvala.