VELIKA SILA VAN SRBIJE
Egzodus Srba u „bogatije“ zemlje sada već poprima razmere epidemije. Tragično je i to što se materijalnim blagostanjem, koje se brzo postigne tamo, pokušava nadomestiti čežnja za domovinom i svojim narodom.
U dijaspori je, koliko sam analizirala, oko tri puta više Srba nego u matici, ako uzmemo u obzir iseljenike i potomke u poslednjih stotinak godina. To je oko 20 miliona duša. To je velika sila. Ujedinjena jednom idejom nacionalnog spasa, mogla bi sve. Uz pomoć Božju.
Našim ljudima sada nije lako ni ovde ni u tuđini – napustaju voljenu zemlju, mukom naterani. Ono što mnogi osvajači tokom vekova nisu uspeli, da nas odavde, sa ovih naših rajskih predela isteraju, sada i to baš isti ti, uspevaju vrlo perfidnom, sveopštom akcijom osiromašenja nacije i obesmišljavanjem bilo kakvog oblika borbe.
I nasilnom globalizacijom, gde se nacionalna obeležja ubrzano gube, pa vam je svejedno gde živite, samo vaš novac tj. zarada vodi. Taj proces izmene svesti je opasniji od svih ratova vođenih protiv nas do sada. Najmlađe generacije uglavnom nemaju svest o naciji, veri i patriotizmu i lak su plen za ovu tihu agresiju koju prihvataju čak i kao poželjan model.
Ovog puta, namere osvajača su zaista mnogo ozbiljnije – postoji jaka tendencija za asimilacijom naših ljudi (i drugih Slovena) u njihove ozbiljno bolesne i proređene nacije. Potrebna im je zdrava krv, transfuzija, jer Evropa umire. Porodicu kao osnovnu ćeliju zdrave države više nemaju. Zbog blagostanja, stečenog na račun drugih. Zbog duhovnih bolesti. Zbog Bogoodstupništva.
Ali, ako biljku ili životinju pomerite sa njenog prirodnog staništa, ona tuguje ili vene, pa kako ne bi i čovek.
Egzodus Srba u „bogatije“ zemlje sada već poprima razmere epidemije. Tragično je i to, što se materijalnim blagostanjem, koje se brzo postigne tamo, pokušava nadomestiti čežnja za domovinom i svojim narodom. A to nikako nije svojstveno Srbima. Zato nas i silom menjaju, da novac prihvatimo kao jedini životni cilj, sredstvo i potrebu. Bez njega ne možemo, svet je tako uređen. Jedino net i društvene mreže olakšavaju tegobe, tako da se virtuelno može živeti zajedno sa sunarodnicima.
Telom tamo, dušom ovde.
Hoćemo li pristati i na sve ostalo što Zapad nudi uz to?
Za Srbe to nije moguće, sklona sam tako da verujem. Ne trajno. Genetski kod i duše predaka nas sprečavaju, ako ne naša svest. Novac i ovozemaljska blaga nas na kratko omađijaju, dok ne nastane onaj potmuli bol u grudima, tuga i čežnja za svojim narodom, verom, zemljom. Kod većine je tako. Ne kod svih. Ovi novi procesi su zaista fatalni.
Ako se i mora otići, trbuhom za kruhom, srce i duša ostaju ovde, u voljenoj Srbiji.
U Pravoslavlju. Do povratka. I do ujedinjenja.
Autor: Nataša Miljević