Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MESTO U NEMESTU

mesto u nemestu

onaj ko ne zna za granice
dan počinje i završava sobom
zapravo je beznadežno ograničen
taj nema ni lik ni oblik
postoji samo naduvana praznina
od vazduha ameba
kreće se jedno veliko debelo duboko
bezoblično ništa
to je ta jedina ta beskrajno umnožena
slika usamljenih silueta
koja stalno promiče kraj tebe
koja te opterećuje
koja te proganja i zbog koje moraš nekud
a nema se kuda

OTKRIĆE

kako podneti tolike prazne poglede
poglede koji stalno beže
koje dan donosi i dan odnosi
uostalom zar je išta više važno
osim da si konačno otkrio starost
i pomirio se sa istinom
da si protraćio život
proćerdao – reklo bi se adekvatnije
da si za sve što sada primećuješ
ipak malčice okasnio
razloga za brigu nema
gde god da si i ko god da si
možeš da budeš miran
koliko pedalja zemlje pripada drugom
pripada i tebi
hteo ne hteo!

REKONSTRUKCIJA SLAGALICE

mnogo je poslova koje nisam oposlio
a ona
suptilna gospođa Smrt
željna da svakoga dodirne
približava se a ne obaveštava
ne zvoni a viri kroz kapidžik
ne haje što je sve češće spominjem
kao svako ko rekonstruiše slagalicu
takozvani
ničim izazvani život
tako se odgoneta zagonetka
nemoga moga bitisanja
moje zaludno traganje
za tajnom vezivne linije
moga ovako dugog ćutanja

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: