Ostalo

Pelikani na Dunavu prvi put posle 100 godina! (VIDEO)

IZNENADNI GOSTI

Dunav je ove godine prava oaza za ptice. Pored labudova, sive čaplje i pataka od skoro su počeli da stižu i pelikani. Pelikani na Dunavu stigli su posle odsustva od čitavog veka!

 

Reč je o kudravim pelikanima koji su na ovim prostorima poslednji put viđeni pre stotinak godina. Kako javlja Zamediatelevizija, ima ih duž Dunava na više lokacija a nekolicina njih utočište je našla kod Mihajlovca.

pelikani na dunavu

Pelikan je jedna od najugroženijih vrsta ptica. To je poznati kudravi pelikan, čije je naučno ime Pelecanus crispus.

Kudravi pelikan je najveći od svih pelikana. Izvanredan letač, odličan plivač, nenadmašan ribolovac. Ispod više od pola metra dugog kljuna visi neobična kesa, jedinstvena u ptičjem svetu. Veruje se da tu pelikan čuva zalihe ulovljene ribe. Zapravo, kesa je pre svega “ribolovački alat”, pomoću nje ptica lovi ribu u plitkoj vodi, pošto je pelikan jedina ptica-plovuša koja ne može zaroniti. Iz kese hrani mlade, njome se hladi za vreme vrućih letnjih dana.

Za opstanak ovih ptica potrebne su velike vodene površine bogate ribom. Kudravi pelikani dugi su 160 do 180 centimetara, a dostižu težinu do čak 10 kilograma. Hrane se ribom i drugim vodenim beskičmenjacima, a procenjuje se da u celom svetu ima od 11.400 do 13.400 jedinki.

Istraživanja su pokazala da pelikani gnezde isključivo na malim plovećim tresetnim ostrvima, poznatim kao “arbunosi”. Ostrva su nastajala zimi, od odumrlih trsova barske trave i trske, dejstvom vetra i talasa. Na odabranom ostrvcetu ili na više njih, pelikani grade svoja gnezda. Nakon završenog gnežđenja, plodna tresetna podloga, dodatno nađubrena izmetom pelikana, odmah obraste bujnom trskom, tako da ostrvce više nije pogodno za pelikane i oni dogodine moraju da traže novo.

Pelikani i čovek

Veličanstvena pojava pelikana, njihova privrženost gnezdilištima, mirno i bezazleno ponašanje, kao i veština u ribolovu, uslovili su da oni budu veoma omiljeni. Naročito njihov trud kod ishrane mladih budi plemenita osećanja kod ljudi. Zato su pelikani veoma prisutni u svakodnevnom životu čoveka.

Setimo se samo legende u kojoj majka pelikanka u nedostatku hrane “razdere” grudi da bi sopstvenom krvlju nahranila mladunce. Legenda ima prozaično poreklo: pelikani hrane mladunce iz kese ispod kljuna i halapljivi mladi ponekad povrede roditelje “do krvi”.

Ornitolog Milan Ružić objašnjava da pelikani povremeno dolaze u potrazi za hranom.

– U prošlosti su pelikani naselljavali velike močvare uz Dunav, Tisu, Savu, ali su ta područja vremenom isušena i pretvorena u šumska ili poljoprivredna zemljišta, zbog čega su te ptice već četrdesetih godina prošlog veka izgubile stanište u Srbiji i gnezde se uglavnom na jugu Evrope i nešto ih ima na Skadarskom jezeru u Crnoj Gori, Albaniji i Grčkoj. Ipak, povremeno, van perioda gneždenja, pelikani krenu uzvodno uz Dunav do mesta na kojima ima hrane, a ona se nalaze posebno oko HE Đerdap II, koja je prirodna brana gde se riba skuplja u većem broju. Tako da smo imali nekoliko, doduše, usamljenih slučajeva – kaže Ružić i podseća da je pelikan i dalje jedna od najugroženijih vrsta ptica na svetu.

Izvor: Kaleidoskop-media.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar