VEČNI HIT ZA 10 MINUTA

Tekst za veliki hit Šabana Šaulića „Uvenuće narcis beli“ napisao je ugostitelj i tekstopisac Branislav Cvetinović Laki. Narcisi iz pesme bili su namenjeni devojci sa kojom se tada zabavljao.

 

U teškoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je Šaban Šaulić, jedan od najpopularnijih srpskih pevača. Za mnoge kralj narodnjaka, sa pregršt hitova koji se slušaju decenijama, Šaban je postao legenda još za života.

uvenuće narcis beli

Snimanje ploča započeo je kao osamnaestogodišnji mladić, kada je 1969. već prvom pesmom „Dajte mi utjehu“ pokorio bivšu državu i preko noći postao zvezda.

Njegov talenat svesrdno je podržavao tada čuveni harmonikaš Budimir Buca Jovanović, koji je do polovine 70-ih krojio pesme baš po meri njegovog lepršavog glasa. Tada je Šaban bio avangarda u narodnoj muzici, pošto se na Bucin nagovor usuđivao da (pre)ukrašava pevačke trilere. To je radio s izrazitom lakoćom, ali ne prema ukusu muzičkih urednika koji su mu na Radio Beogradu zatvarali vrata.

Razlaz sa Bucom desio se 1975. godine, kada je Šaban u sebi prepoznao da, osim bogomdanog glasa, ima talenta i za stvaranje melodija.

Prva bez Buce

Pesma koja je obeležila taj razlaz je „Uvenuće narcis beli“ i to je prvi veliki Šabanov hit koji je sam komponovao. Reči ove vanvremenske pesme, koja se i posle više od 40 godina sluša kao nekada, napisao je Branislav Cvetinović Laki, ugostitelj rodom iz Šapca.

Konobar Laki radio je u to vreme u jednom restoranu u tek izgrađenoj palati „Beograd“, popularnoj „Beograđanki“. Već tada je imao nekoliko ukomponovanih tekstova, ali pesme nije pisao po narudžbi, već iz duše i prema događajima iz ličnog života. Tako je nastala i pesma „Uvenuće narcis beli“.

Ovako je Cvetinović jednom prilikom opisao kako se to dogodilo.

– Idem sa Slavije do Zelenog venca da se vidim sa devojkom. Na Slaviji, babe iz Belog Potoka prodaju cveće. Meni se dopali beli narcisi. Uzmem buket, sednem u trolu i siđem na Terazijama, pa kroz Sremsku do Zelenjaka. Dođem u prodavnicu gde je ona radila, a nje nema. Dva je sata, oni rade do tri. Zakasnio, ona već otišla – ispričao je Laki.

U prodavnici gde je bila zaposlena ta devojka radio je i njegov zemljak, izvesni Žika.

Nek’ uvene…

– Reče mi Žika da uđem. Bio je neki stočić gde su zaposleni pili kafu. U to vreme je popularan bio vinjak. Pita me Žika šta ću da pijem, kažem mu: „Vinjak“. Sednem za taj sto, a njena slika na stolu. Kažem ja njemu: „Žiko, ja sam zadovoljan i slikom! Daj mi samo neku vazu da ubacim ovo cveće“. Ubacim narcise, popijem vinjak. Pita me hoću li kafu, kažem da neću. Već je petnaest do tri, radnja se zatvara, vreme je da pođemo. Izlazimo iz radnje, a Žika u jednom trenutku kaže: „Bane, stani. Idi uzmi cveće, UVENUĆE!“ Kažem mu: „Nek’ uvene, to je za nju. Kad dođe u ponedeljak, ako su uveli, tako je moralo da bude. Narcisi će kad-tad uvenuti“ – izrekao je Laki, pozdravio se sa Žikom, pa krenuo peške uz Prizrensku ka Beograđanki.

– Nisam žurio, bilo je tri sata, a ja radio tek od pet. Idem tako i do Moskve već napišem prvu strofu. „Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mog’o svoju čežnju skriti, mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti.“ Stižem u Beograđanku, presvučem se, pa uzmem papir i olovku, izađem na terasu i dovršim pesmu. Nije prošlo pet minuta, a portir mi sa vrata kaže; „Traže te dvojica“ – naveo je Cvetinović.

Bili su to Šaban Šaulić i violinista Veroljub Jovanović.

Hit iz džepa

– Otkud sad oni, zapitah se. Ponudim im piće, pa onako razgovarasmo dok mi ne počne smena. Kad sam ih ispratio, kod lifta mene Šaban upita da li možda imam neki tekst za njega. „Imam turneju po Austriji, idem s Veroljubom, pa usput da mi ne bude dosadno da napravim pesmu na tvoj tekst“, reče Šaban. Kažem mu: „Evo, jedna sveže napisana“. Sećam se, zelenom olovkom bila je napisana na parčetu papira koji sam iz džepa izvadio pred njim. Šaban je odmah uzeo da čita. Stigao lift, ali on ne ulazi u njega, čita pesmu pažljivo. „Sviđa mi se! Kad se vratim, imamo pesmu!“ Tako je i bilo – ispoveda konobar o nastanku „narcisa“.

Melodiju je na Cvetinovićev tekst napisao Šaban, a odsvirao ansambl Branimira Đokića. Pesma se našla na singl ploči koja je štampana u martu 1976, a otpevana premijerno mesec dana ranije, na tada popularnom festivalu „Hit parada“ u beogradskom Domu sindikata.

Šaulićev „narcis“ postao je apsolutni šampion festivala! Ploča sa ovom pesmom na A strani brzo je dostigla srebrni tiraž, a odmah zatim i zlatni (100.000 prodatih primeraka).

Pesma je postala pravi narodnjački i kafanski evergrin, a svi najveći hitovi u njegovoj 50 godina dugoj karijeri zaređali su se tek posle ove pesme.

Uvenuće narcis beli
što sam tebi hteo dati
na stolu kraj slike tvoje
suzom ću ga zalivati…

Zar si morala takva da se rodiš?
Rade Vučković, veliki Šabanov prijatelj i autor njegovih brojnih hitova, ispričao je jednom kako je nastala pesma „Pozn’o bih te među hiljadu žena“.
– Bilo je to 1978. godine. Sedeli smo s nekim društvom u kafani Šaban i ja. Muško društvo je dominiralo za svim stolovima. U jednom trenutku, kroz gusti dim razaznao sam da je na ulaznim vratima stajala zgodna žena, zaista prelepa. Krenuo sam odmah da joj se obraćam rečima, koje su čuli samo oni koji su sedeli sa mnom. Prosto su iz mene izvirale reči, toliko je ta lepota bila inspirativna i van ovog sveta. Zar si morala takva da se rodiš? Ti lepa ženo, nemirna reko… Na parčetu salvete napisao sam te stihove, a kod kuće dodao ostatak i tako je nastala ta pesma. Lepotu te žene nikad nisam zaboravio – rekao je tvorac pesama „S namerom dođoh u veliki grad“, „Dva galeba bela“, „Kralj boema“…

Autor: Goran Mitrović