ČINJENJE ZA ŽIVOT VEČNI
Vi, koji imate decu, ne polažite nadu na njih, govoreći kako su dobri i da će se pobrinuti za vaše duše. Šta čovek sam uradi za svoga života, to će i naći u drugom životu!
Jedan čovek je sakupio veliko bogatstvo. On nikada nije pokazao želju ni da se ispovedi, ni da pruži milostinju. Imao je desetogodišnjeg sina.
Jednog dana taj se bogataš razboli i njegova rodbina poče da ga savetuje da se ispovedi i uradi nešto za spas svoje duše. No, on im je odgovorio:
– Da mi je zdrav sin, on će uraditi sve za spas moje duše.
Bogataš je bio u zamci đavola i ništa nije moglo da utiče na promenu njegovog mišljenja.
U toj oblasti živeo je jedan blagočestivi starac. Obrijavši bradu i preobukavši se u mirsku odeću, on ode u kuću bogataša.
– Šta hoćeš? – upitaše ga kad se pojavi na vratima.
– Ja sam stranac. Kad se slučajem zatekoh u vašem selu, saznadoh da je vaš domaćin bolestan. Došao sam da ga vidim, jer sam ja lekar.
Odmah ga uvedoše. Svi bolesnikovi rođaci okružiše duhovnika.
– Kako se osećaš? – upita bolesnika.
– Loše mi je – odgovori ovaj.
– A šta su ti rekli doktori iz vašeg sela?
– Rekli su da sam smrtno bolestan.
Lekar-duhovnik ga uze za ruku i reče:
– Da, tačno je, ti zaista umireš. Ali ako bi se našao potreban lek, ti ne bi umro.
– Kakav je to lek koji treba pronaći?
Duhovnik kao preču njegovo pitanje, te sam upita:
– Imaš li dece?
– Samo jednog mališu.
– Ne brini, tvoj lek je pronađen. Obećavam ti da nećeš umreti.
On zatraži čašu vode i malo brašna, pomeša ih, te pretvarajući se da još jedan sastojak nedostaje, reče:
– Lek je skoro gotov, još samo da dođe tvoj sin i da mu bocnemo iglom mali prst kako bismo u lek dodali tri kapi njegove krvi, pa ću ti dati da popiješ i odmah ćeš ozdraviti.
U to vreme bogatašev sin se igrao u dvorištu. Hitro mu priđoše i rekoše:
– Hajde, sine, pođi lekaru koji će da izleči tvog tatu!
Mališan je hteo da nastavi sa igrom, pa su ga silom odveli kod oca.
Ugledavši ga, lekar reče:
– Čedo moje, daj mi tvoj mali prst da ga bocnem kako bi iskapalo tri kapi krvi neophodne da se zgotovi lek, koji ću dati tvom ocu da popije, pa da ozdravi.
– Nisam s uma sišao da povredim svoj prst!
Lekar podviknu:
– Sinko, od tebe zavisi hoće li tvoj otac živeti ili umreti. Zar ne vidiš koliko je nakupio bogatstva koje će ti ostaviti?
– Živeo on ili ne, ja svoju ruku ne dam! – reče momčić i ode.
Tada lekar reče domaćinu:
– Kao duhovnik ove oblasti, učinio sam ovo da bih ti pokazao kako se ne treba pouzdati u to da će dete brinuti o tvojoj duši.
Tada bolesnik ustade i reče:
– Ja izgubih dušu radi svog sina, da bih mu ostavio veliko nasledstvo. A on nije mogao radi mog spasenja da žrtvuje tri kapi svoje krvi. U pravu si, oče.
Istog trena on pocepa svoj testament, razda sve svoje imanje sirotinji, a sinu ne ostavi ništa, ostavljajući ga u nemaštini. I nađe Raj i raduje se večno.
Tako i vi, koji imate decu, ne polažite nadu na njih, govoreći kako su dobri i da će se pobrinuti za vaše duše. Šta čovek sam uradi za svoga života, to će i naći u drugom životu.