Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Teorije zavere – važno je da se osećamo dobro, a ne da budemo u pravu

LEGENDE KOJE OPSTAJU

Daleko od toga da su teorije zavere nov fenomen. One su stalan pozadinski šum najmanje poslednjih sto godina, kaže profesor Džo Uscinski, autor Američkih teorija zavere.

 

Da li je Hilari Klinton vodila globalnu mrežu trgovine decom iz jedne vašingtonske picerije? Ne.

Da li je Džordž Buš Mlađi 2001. organizovao obaranje Kula bliznakinja i ubistvo na hiljade ljudi? Takođe ne.

teorije zavere

Zašto onda neki ljudi veruju u to da jesu? I šta nam teorije zavere govore o načinu na koji posmatramo svet?

Daleko od toga da su teorije zavere nov fenomen. One su stalan pozadinski šum najmanje poslednjih sto godina, kaže profesor Džo Uscinski, autor Američkih teorija zavere.

One su i rasprostranjenije nego što mislite.

„Svako veruje u bar jednu, a verovatno u više njih“, kaže on. „A razlog za to je prost: na svetu postoji bezbroj teorija zavera. Kad bismo napravili anketu koja obuhvata sve, svako bi u njoj štiklirao nekoliko prozorčića.“

Ovo otkriće nije karakteristično samo za Sjedinjene Američke Države. Istraživanje sa Univerziteta u Kembridžu je 2015. godine pokazalo da je većina Britanaca štiklirala bar jednu opciju kad su dobili spisak od samo pet teorija. One su se kretale od postojanja tajne grupe koja kontroliše svetske događaje do kontakta sa vanzemaljcima.

To sugeriše da, suprotno rasprostranjenom verovanju, tipični teoretičar zavere nije sredovečni čovek koji živi u majčinom podrumu i nosi kapu od aluminijumske folije.

„Kad pogledate demografske podatke, verovanje u zavere postoji u svim društvenim slojevima, pojavljuje se među svim polovima i uzrastima“, kaže profesor Kris Frenč, psiholog sa Goldsmitsa na Univerzitetu u Londonu.

Isto tako, bilo da naginjete levici ili desnici, jednako je verovatno da smatrate da se neko urotio protiv vas.

„Te dve strane su identične kad je u pitanju verovanje u zavere“, kaže profesor Uscinski, na osnovu istraživanja sprovedenog u SAD.

„Ljudi koji veruju da je Buš digao u vazduh Kule bliznakinje uglavnom su demokrate, ljudi koji smatraju da je Obama falsifikovao vlastitu krštenicu uglavnom su republikanci – ali brojke su gotovo identične u obe stranke.“

Teorije zavere

Teorija da je lažirano sletanje na Mesec dovela je do detaljnih objašnjenja koja opovrgavaju te tvrdnje.

Tvrdnje da je nacističkog ratnog zločinca Rudolfa Hesa zamenio dvojnik u zatvoru opovrgnuo je DNK koji je obezbedio daleki muški rođak,

Muzičari Bijonse, Pol Makartni i Avril Lavinj žrtve su glasina da su ih zamenili klonovi.

Neke verzije tvrdnji da tajnovita grupa po imenu Iluminati kontroliše ovaj svet sugerišu da su njeni članovi javne ličnosti i političari.

Da bismo razumeli zašto nas toliko privlače ideje o tajnovitim silama koje kontrolišu političke događaje, moramo da se pozabavimo psihologijom koja stoji iza teorija zavere.

„Dobro nam ide prepoznavanje obrazaca i regularnosti. Ali ponekad tome pridajemo preveliku važnost – mislimo da prepoznajemo smisao i značaj tamo gde ga nema“, kaže profesor Frenč.

„Takođe, pretpostavljamo da kad se nešto desi, desi se zato što je neko ili nešto učinio da se to dogodi s razlogom.“

U suštini, primećujemo slučajnosti u vezi sa velikim događajima a onda izmišljamo priču koja se uklapa u njih.

Ta priča potom postaje teorija zavere zato što sadrži „pozitivce“ i „negativce“ – ovi potonji su krivi za sve što nam se ne dopada.

Okrivljivanje političara

U mnogim vidovima, to je isto kao dnevna politika.

Političare često smatramo krivcima za loše događaje, čak i kad su ti događaji izvan njihove kontrole, kaže profesor Lari Bartels, naučnik sa Univerziteta Vanderbilt.

„Ljudi će slepo nagraditi ili kazniti vladu za dobra ili loša vremena bez ikakvog jasnog razumevanja da li je i kako politika vlade doprinela tim ishodima“, kaže on.

Ovo važi čak i kad po zlu pođu stvari koje naizgled nemaju nikakve veze sa vladom.

„Jedan primer koji smo detaljno proučili bio je niz napada ajkula uz obalu Nju Džersija 1916. godine“, kaže profesor Bartels.

„To je mnogo kasnije poslužilo kao inspiracija za film Ajkula. Otkrili smo da je došlo do veoma značajnog pada podrške predsedniku Vudrou Vilsonu u oblastima koje su se našle na najjačem udaru napada ajkula.“

Uloge „nas“ i „njih“ u teorijama zavera mogu da se nađu i u nekim glavnotokovskim političkim grupacijama.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, referendum o Evropskoj uniji stvorio je grupu onih koji zagovaraju Ostanak i grupu slične veličine onih koji su za Odlazak.

„Ljudi smatraju da pripadaju svojoj grupi, ali to takođe automatski znači da osećaju izvestan antagonizam prema ljudima iz druge grupacije“, kaže profesorka Sara Hobolst iz londonske Škole ekonomije.

Oni za Ostanak i oni za Odlazak svet često tumače drugačije. Na primer, suočeni sa identičnim ekonomskim činjenicama, oni za Ostanak verovatno će reći da je ekonomija u lošem stanju, a oni za Odlazak da je u dobrom.

Teorije zavere samo su još jedan aspekt toga.

„Oni za Odlazak, koji su pred referendum mislili da će njihova strana izgubiti, bili su skloniji tome da misle kako je referendum namešten“, kaže profesorka Hobolt.

„A to se u potpunosti preokrenulo posle objavljivanja rezultata referenduma, jer su tad oni za Ostanak postali gubitnici.“

Nema rešenja

Možda ne ohrabruje činjenica da su teorije zavere u tolikoj meri sastavni deo političkog mišljenja. Ali svakako ne bi trebalo da nas iznenađuje.

„Čest je slučaj da svoja verovanja gradimo tako da ona podržavaju ono što želimo da bude istina“, kaže profesor Bartels.

A više informacija o nečemu ne pomaže mnogo u tome.

„Ljudi koji su najpodložniji ovim predrasudama su oni koji na to najviše obraćaju pažnju“, kaže on.

Za mnoge nema valjanog razloga da vodie računa da su političke činjenice ispravne, jer vaš pojedinačni glas ne utiče na politiku vlade.

„Ništa me ne košta da grešim u svojim političkim uverenjima“, kaže profesor Bartels.

„Ako se osećam dobro verujući da je Vudro Vilson trebalo da spreči napade ajkula, onda je psihološka nagrada tih stavova verovatno mnogo veća nego bilo koja kazna koju bih mogao da pretrpim ukoliko se ispostavi da su moji stavovi pogrešni.“

Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, mi želimo da se osećamo dobro, a ne da budemo u pravu.

To je razlog zašto određene teorije zavere dođu i prođu, ali i zašto će zavere uvek biti sastavni deo priča koje pričamo o političkim događajima.

BBC.com/serbian

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280