20 GODINA SEĆANJA

Načelnik Centra za obaveštavanje 1999. godine Avram Izrael rekao je da su ga Beograđani nazvali “dobar glas u zlo vreme”. Tako je ostalo za vreme 78 dana bombardovanja. Beograd danas nema sistem za uzbunjivanje, novi nije napravljen jer nema sredstava, upozorava Izrael.

 

Glas Avrama Izraela, načelnika Centra za obaveštavanje 1999. godine, pažljivo se slušao tokom NATO agresije.

avram izrael

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Avram Izrael kaže da je dobar glas u zlo vreme definicija koju je Beograd napravio i da je tako ostalo za vreme tih 78 dana.

“Centar za obaveštavanje i ja kao prvi među jednakim ljudima trudili smo se da svakog minuta budemo od koristi Beograđanima, da ih pravilno informišemo, da utičemo na njih da odlaze u skloništa i zaštite svoje živote”, rekao je Izrael.

Prema njegovim rečima, Beograd je najviše žrtava imao u zgradi RTS-a.

“Imali smo oko trideset povređenih i malu Milicu Rakić koja je poginula i mislim da je manji broj žrtava deo zasluge Sistema osmatranja i obaveštavanja koji je tada funkcionisao u korist i za dobrobit Beograđana”, smatra Izrael.

Žao mu je što nije bio direktniji. “Sa ovom pameću i iskustvom posle 20 godina, žao mi je što nisam bio direktniji, naredbodavniji, što nisam više insistirao da ljudi odlaze u skloništa”, kaže Izrael.

Bila je situacija kao u Odiseji – preko dana se pravila atmosfera da se ide u skloništa, da se zaštite ljudski životi jer je to jedino što imamo – a onda su se predveče ljudi okupljali na mostovima i trgovima i pevali – raspleli ono što je Penelopa stvarala, ispričao je Izrael.

To je bio trenutak koji nije bio dobar za građane, kaže on i dodaje da nije pokazivao pravu meru opasnosti koja je bila nad nama svih 78 dana.

Prema njegovim rečima, mete nisu birane. Ispričao je o slučaju tri vojnika. Neposredno pored zgrade RTS-a bila je jedna od sirena za uzbunjivanje na kojoj je bila posada od tri vojnika.

“Svaki put kada bi se označile sirene za uzbunu ja sam naređivao da vojnici idu u Pionirski park – kilometar daleko i to je bila moja sasvim jasna poruka. Oni su preživeli za razliku od radnika RTS-a”, kaže Izrael.

“Nemamo civilnu zaštitu, ne obučavano decu u školama”

Posle 20 godina, gotovo da ništa nismo naučili, smatra Izrael. “Mi smo 2001. godine sve oficire oterali u penziju, ljude koji su bili u borbenim dejstvima koji su imali iskustva, tragom političkih odluka sklonjeni su sa scene, slično je bilo i u službi Ministarstva odbrane, u okviru civilne zaštite”, kaže on.

Civilna zaštita, Sistem za osmatranje i obaveštavanje su marginalizovani, posle 2000. godine to je rasformirano. Došlo je do velike strateške promene – sistem se obreo u policiji umesto u Ministarstvu odbrane, kaže Izrael.

Kako kaže, danas Beograd nema sistem za uzbunjivanje, star sistem je devastiran, novi nije napravljen jer nema sredstava.

“Mi nemamo civilnu zaštitu, nemamo jednice, ni štabove, ni obučene kadrove, ne obučavamo decu u školama. Pred nama je veliki posao. Krajem prošle godine promenjen je Zakon o vanrednim situacijama i u njemu je napravljen jedan određeni boljitak, ali nisu uvažena mnoga iskustva iz NATO agresije”, istakao je Izrael.

“Mi stariji koji nestajemo sa scene, na kojoj smo bili akteri toga, voljni smo da pomognemo u koncipiranju novog sistema”, rekao je Avram Izrael.

Izvor: RTS