Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DLANOVI I REPOVI

dlanovi

Tuđi je dlan bez linija i ožiljaka,
bez mesta na kom zeka pije vodu.
Dlan munjevitih prstiju.

Jednom ću zaboraviti ispružene dlanove,
i oči bez sjaja, u svoje duplje utonule.
Lica pakosnih jednom se neću setiti.

Vire repovi zverinjih čeljusti
koje istorija nije progutala.
Videću jednom rep jezika
u vezu stihova.

Kad se umnože žuljevi na mom dlanu,
milovaću taj raskošni rep
sa strahom i nežnošću.

IZLAZAK

Kraj januara.
Pada sneg. Nije subota.
I ova godina lagano stari.
Dani se zaputili ka decembru.
Kao vetrom gonjeni, žure.
Vežbam sviranje, na drombulji,
Arsenovih pesama.
Radujem se kad uhvatim melodiju,
i plješćem.
Radujem se kad visoki tonovi
ne razbiju okno.
Pahulje se tope u Dunavu.
Znam, vidim maglu.
Na prozorskom staklu
pogledom crtam snežnu ravnicu
Save Stojkova.
Dve mačke cvile kao preplašena deca.
To me izvodi iz kuće.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: