Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

JEDAN JE STEVA!

Stiv Hanington, od milja nazvan Steva Šumadinac, bio je prava atrakcija tokom 80-ih godina prošlog veka. Snimao je reklame, čak i pesme, a osnovao je i društvo srpsko-kenijskog prijateljstva.

 

Reklama „Mače, idem kod ‘Kluza’“ bila je deo svakodnevice televizijskim gledaocima 80-ih godina. Zvezda reklame – Kenijac Stiv Hanington Džungo Čokue, obeležio je jedan period SFRJ.

steva šumadinac

U Beograd je došao da studira, a ostao stvara muziku i glumi na filmu i pozorištu. Početak rata u Jugoslaviji dočekao je u rodnoj Keniji, gde je i ostao, ali se sada ponovo vratio u Srbiju da proba da ponovo zbliži dva naroda.

„Došao sam da vidim šta se desilo sa mojom Jugoslavijom, Beogradom i prijateljima, jer kad sam otišao za Keniju nisam išao da ostanem tamo, već na mesec ili dva. Onda sam odlučio da sačekam da se smiri situacija, ali eto prošlo je skoro 30 godina“, rekao je Stiv.

Dosta toga se, kaže, promenilo.

„Mislim da je Beograd sada lepši, ali je ovaj grad uvek imao neki duh. Sa druge strane, ljudi su se promenili. Ranije se osećala veselost, srdačnost i ležernost, a sada se oseća briga. To je kao kada čovek raste. Dešavaju se promene, neke su pozitivne, neke negativne“, istakao je Kenijac.

Stiv je osnovao Društvo srpsko-kenijskog prijateljstva u Srbiji, a Jedinstveni svetski forum za mir registrovan je u Keniji.

„Želimo da napravimo pokret za uzajamno razumevanje, poštovanje i da se borimo protiv socijalnih bolesti. Naš glavni cilj je da promovišemo celokupnost zdravije kulture i da u svetu promovišemo sve što je lepo i zdravo iz Srbije i Kenije“, kaže Stiv.

Prema njegovim rečima, ljudi u Keniji i Srbiji ne znaju mnogo jedni o drugima.

„Posle rata na ovim prostorima, ljudi u Keniji su me pitali jer su znali da sam ovde živeo 27 godina kako sam mogao da živim u Srbiji. Bili su pogrešno informisani kroz medije o ovoj zemlji“, navodi Stiv.

Protest protiv bombardovanja Srbije

Kaže da ga je posebno bolelo bombardovanje Srbije 1999. godine, a zbog toga je i organizovao i protest u Najrobiju.

„Ne mogu da podnesem da neko nevin pati ili da snosi odgovornost za nekog drugog ko je kriv. Prema tome, mi se borimo protiv kolektivnog kažnjavanja. Tada sam organizovao konferenciju za štampu, jer su kenijski mediji prenosili ono što su na Zapadu izveštavali“, objašnjava nasmejani Kenijac.

Ističe da je osećao da je njegova dužnost da kaže da to nije tako, da u Srbiji, ali i čitavoj Jugoslaviji ima dosta toga pozitivnog.

„Svuda postoje negativne stvari. I u Srbiji, i u Keniji, i u Americi. Ali da se samo ističu negativne osobine o nekome, to je pogrešno. Posle te konferencije, novinari su pisali o tome, a ja sam imao na nacionalnoj televiziji Kenije nedeljnu emisiju, u kojoj sam imao deo posvećen Srbiji i Beogradu i u kojoj su gostovali ljudi poreklom iz Srbije, a koji žive u Keniji“, kaže Stiv.

U njegovoj emisiji je, između ostalih, bio čovek odavde koji u Keniji poseduje ergelu trkačkih konja ili žena koja je držala hotel.

Iako je 25 godina živeo na Zvezdari i sve stvari je ostavio u tom stanu kada je na „mesec ili dva“ otišao u Keniju, zbog rata i protoka vremena, kaže da je bio izgubio kontakt sa prijateljima iz Beograda.

„U Domu kulture Vuk Karadžić imamo svečanu akademiju na kojoj ćemo predstaviti ovo naše društvo i naše planove. Tu ćemo da promovišemo i turističke ture Srbije i Kenije, koje će osim toga što će ljudi moći da vide znamenitosti u obe zemlje nuditi i druženje“, navodi Stiv.

Izvor: RTS.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: