ČISTOTA KAO TAKVA
Sedište naših osećaja jeste srce. Ono je izvor i dobra i zla u čoveku. Može se povući vrlo lepa paralela između čovečjeg srca i studenca.
Studenac je izvor vodi, koju trebamo za svoju potrebu, a srce je izvor našim osećajima. Kao što se neprestano voda u studenac sa svih strana priliva, tako bujaju i osećaji u srcu čovečjem.
Kao što nam je nepoznata dubina studenca, kad ga posmatramo, tako nam je često zagonetno i srce čovečje: dugo čovek mora ispitivati srce čovečje, dok ga ne pozna, pa šta više i svakom čoveku njegovo rođeno srce je zagonetka.
U čistom studencu je voda bistra kao suza, a čisto srce je plemenito i puno uzvišenih osećaja. Nečist studenac daje pokvarenu vodu, kao što su u nečistu srcu pokvareni osećaji. Kao što se voda u studencu lako zagadi, tako se lako pokvari i srce čovečje, pa je ono onda izvor svake nečistoće. Kao što nije voda iz svakog studenca za piće, tako nije ni srce svakog čoveka plemenito.
I dobar se studenac s vremena na vreme mora čistiti, jer voda u njemu inače obljutavi. Pa tako i čovek srce svoje mora češće čistiti ispovešću i pokajanjem, jer inače od najplemenitijeg čoveka može postati pokvaren i grešan. A kao što nam je za život preko potrebna zdrava voda, tako nam je za srećan i bogougodan život u prvom redu potrebno čisto srce, jer je samo tako naš rad i život Bogu na slavu, a nama na dobro. Srce ne može biti i dobro i zlo, kao što nema ni studenca koji bi davao i dobru i rđavu vodu.
Dužnost je zato svakog hrišćanina, da pazi na svoje srce, da se ne zagadi, već da ga oplemeni tako da njegovom plemenitošću može napojiti sve svoje snage, sav svoj rad, kao što sveža voda iz izvora natapa svoju okolinu. Tako će procvetati i naš život, kao što buja i napreduje drvo, posađeno kraj izvora.
Pravedniku je kao drvetu posađenu pri izvoru, koje daje plod svoj u vreme svoje (Ps. 1, 3). Srce čovečije je duboko (Jerem. 17, 9). Naročito čuvaj srce svoje, jer je ono izvor života (Priče , 23). Koji u Mene vjeruje, kao što Pismo reče, iz njegova tijela poteći će rijeke žive vode (Jov. 7, 38). E da li može izvor iz jedne glave točiti i slatko i gorko? … Nijedan izvor ne daje slane i slatke vode (Jak. 3, 11-12). I pokaza mu čistu rijeku vode životne (Otkrov. 22, 1).