AUTOPORTRET
On želi biti
okrutan starac,
nasilan starac
tako tup, tako okrutan
kao praznina oko njega,
On ne želi praviti ustupak,
niti da ikad bude fin
prema nekome. Samo zao,
i odlučan u svom svirepom,
svom konačnom odbijanju baš svega.
Isprobao je onu ljupku,
onu nežnu, onu „o,
hajde da se držimo za ruke“
i bilo je grozno,
glupo, okrutno nedosledno.
Sada će stati na svoje
Noge koje se skraćuju.
Njegove ruke, koža,
Sa svakim danom postaju sve smežuranije. I
on voli, ali i mrzi podjednako.
BRAK
Prvi pratilac
kog joj je on dao
bio je zlatni
venčani prsten.
Drugi – kasno noću
probudivši se,
oslonio se na lakat,
i poljubio je.
Sa trećim i poslednjim –
umro je
odustao od ljubavi
i živeo sa njom.
NEGDE
Galopirajuća skupina internata
kao kuća koju sam mogao da platim
da jedne večeri u nju ušetam
baš kad je pao mrak.
Unutra tmina, sveća
koja gori sama od sebe, s tavana
začula se jeka, zvezde
su me uznele u zrak.
Izvana, mora da je delovalo
kao čudo da je unutra to
bio onaj kog sam ja
u tmini gledao.