O OTKUPU PROIZVODA SRBA SA KIM
Ne možemo da pričamo o ozbiljnom poslovanju ako ne možemo da obezbedimo kontinuirano snabdevanje određenim proizvodom, kaže državni sekretar Branimir Stojanović.
Krajem februara krenuo je organizovan plasman proizvoda srpskih proizvođača sa Kosova i Metohije na tržište Novog Sada, a uslediće i distribucija po ostalim gradovima centralne Srbije.
Za početak, vina i proizvodi zemljoradničkih zadruga sa prostora Kosova i Metohije nalaze se na rafovima prodavnica „Univereksporta“ u Novom Sadu. Prodaja proizvoda sa Kosova i Metohije počela je posredstvom jednog od najvećih trgovinskih lanaca u centralnoj Srbiji. Ova mera je preduzeta posle tri meseca od objavljivanja taksi od 100 odsto na robu iz Srbije koju je doneo Ramuš Haradinaj, premijer samoproglašenog Kosova što je dovelo u krajnje nepovoljan položaj privrednike, trgovce i srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.
O ovom potezu Ministarstva za privredu Republike Srbije razgovarali smo sa državnim sekretarom ovog Ministarstva Branimirom Stojnovićem.
Kako ste zamislili mere koje bi olakšale položaj srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji koje je pogođeno uvođenjem takse od 100 procenata, u režiji Ramuša Haradinaja, na robu koja dolazi iz Srbije i BiH?
– Ove akcije koje sprovodimo nisu reakcija na nerazumne i destruktivne mere iz Prištine. Formiranje Regionalne razvojne agencije Kosova i Metohije kao i organizovan nastup proizvođača na tržištu centralne Srbije je nešto na čemu radimo već godinu dana. Praktično su te inicijative pokrenute od trenutka kada sam imenovan na mesto državnog sekretara u februaru prošle godine. Naravno, puno je ljudi zaslužno za ove rezultate i mnogo će još zajedničkog truda i zalaganja biti potrebno da ostvarimo ove inicijative u punom kapacitetu. Ono što je važno naglasiti, taksa od 100 odsto je dovela do toga da tihi bojkot srpskih proizvođača postane potpuno otvoren, jer je antisrpska histerija postala mejnstrim medija u Prištini. Tako da je tržište za srpske proizvođače sa KiM još zatvorenije ako je to uopšte i moguće imajući u vidu činjenicu da je i do sada albansko tržište za srpske proizvođače bilo skoro potpuno zatvoreno.
Kako je i u kojem obimu krenuo plasman vina iz Velike Hoče, sušenog voća preko Zemljoradničke zadruge „Zubin Potok“ i piva iz Banjske?
– Prve reakcije tržišta su jako dobre. To svakako ne bi trebalo da nas opusti ili da nas navede na zaključak da je posao završen. Zapravo pravi posao je tek počeo. Ušli smo na teren, igramo utakmicu. Pod povoljnijim uslovima, uz određene „privilegije“, ali i dalje moramo da igramo utkamicu. Naš krajnji cilj je da naši proizvođači mogu da pronađu svoje mesto na tržištu i da u određenom trenutku u budućnosti zaigraju sami bez ikakvih „protekcija“ ili povlastica. Neki proizvodi su se jako brzo prodali, određeni proizvodi se nešto slabije prodaju zbog više cene ali i tu trenutno imamo određene nedostatke koje moramo otkloniti. Naime, proizvodi ZZ „Zubin Potok“ kao što je npr. sušeno voće, organskog su porekla. Međutim oni danas nemaju svu potrebnu dokumentaciju da bi mogli da taj proizvod obeleže kao organski. Zato je sada pojedinim kupcima ta cena visoka, jer ne znaju da je reč o sušenom voću koje je organsko. Radimo na tom problemu, ljudi koji vode ZZ „Zubin Potok“ rade na tome da dobiju sve potrebne sertifikate i kada se to završi imaćemo te proizvode obeležene onako kao oni i zaslužuju i kakvog su kvaliteta.
Koji se još proizvođači pripremaju za prodaju robe na tržište centralne Srbije, kakvi su planovi?
– Puno se ljudi javlja. Imamo različite proizvode. Neke od njih sigurno nećemo moći da distribuiramo u Univereksportu, što ne znači da ih nećemo distribuirati kod nekih drugih partnera, dok sam za neke sasvim siguran da će biti mesta. Javilo se još vinara iz Velike Hoče i Orahovca, imamo par proizvođača ceđenih sokova, male proizvođače piva, proizvođače zimnice i druge. Ono što je jako važno, moraćemo zajedno da radimo na podizanju kapaciteta tih malih proizvođača. Ne možemo da pričamo o ozbiljnom poslovanju ako ne možemo da obezbedimo kontinuirano snabdevanje određenim proizvodom. Jako je važno da svi naši ljudi ovome prilaze krajnje ozbiljno i mi nećemo pristajati ni na kakve improvizacije, jer improvizacija ne menja suštinski stvari na terenu.
„Metohija“ kao državna firma otkupljuje proizvode sa KiM i distribuira ih preko Univereksporta u trgovinske lance po Srbiji. Kakvi su potencijali u vezi proizvodnje i otkupa većih količina poljoprivrednih i drugih proizvoda srpskih proizvođača sa Kosova Metohije?
– Danas je veliki problem što je prerada osnovnih poljoprivrednih proizvoda na jako niskom nivou. Takođe problem je i u strukturi poljoprivredne proizvodnje, jer danas je naša poljoprivredna proizvodnja pre svega ratarska. Potrebno je da razvijemo voćarstvo i stočarstvo. Na tome se intenzivno radi. Kancelarija za KiM je u protekloj godini podelila veliki broj sadnica različitog voća u svima opštinama na KiM. To će svakako doprineti da značajno promeni struktura u korist voćarske proizvodnje. Ono što takođe moramo da uradimo jeste povećanje hladnjačarskih i prerađivačkih kapaciteta. Takođe proizvodnja stočne hrane je jako važna. Ove delatnosti će direktno biti podržane od strane kancelarije za KiM i verujem da ćemo zajednički uspeti da postignemo odlične rezultate.
Da li se Srbi sa Kosova i Metohije organizovanije bore za nastup na tržišta u centralnoj Srbiji i da li su u planu dogovori u vezi tih poslova?
– Metohija kao državna firma je ključna karika u tom lancu. Ideja je da Metohija bude distributer tih proizvoda, da preuzme na sebe rizik ugovaranja sa trgovinskim lancima. To je za male proizvođače od ogromnog značaja. Time se smanjuje rizik za njih, ali je takođe uloga Metohije da kontroliše kako kvalitet tako i poreklo proizvoda. Nešto što nećemo dozvoliti da se desi je takozvano „prepakivanje“ albanskih proizvoda u srpske etikete, već ćemo za svaki proizvod koji se bude našao u ponudi Metohije garantovati da je proizvoden u srpskim malim firmama i da po kvalitetu odgovara i ispunjava sve standarde.
Koji su ciljevi i zadaci Regionalne razvojne agencije za Kosovo i Metohiju koju ste formirali prošle godine?
– RRA KiM ima za osnovni zadatak da koordinira rad lokalnih samouprava u vezi ekonomskog razvoja i da pruža logističku podršku privrednicima. Takođe i da razvija programe koji za cilj imaju povećanje obima proizvodnje i kvaliteta kod proizvođača. Ovih dana se sprovodi „popis“ privrednih potencijala. Ideja je da napravimo lične karte svih privrednika na KiM i da imamo jednu bazu podataka koja će biti dostupna svim relevantnim institucijama Republike Srbije. Na taj način moći ćemo lako da usmeravamo sve akcije i aktivnosti u budućnosti.
Proizvođači sa KiM se žale na proceduru i administrativne prepreke prilikom trgovine i plasmana robe. Da li ste u mogućnosti da im oko toga pomažete?
– To je jedna od osnovnih uloga. Da te pomoći nije bilo sasvim je sigurno da se ni ovi proizvodi koji su na policama u Univereksportu danas tamo ne bi nalazili.
Da li je održiva ekonomija koja se susreće sa takvim nerazumnim preprekama i kako se ta mera odražava na albansku populaciju?
– Svi oni koji poznaju osnovne postulate moderne ekonomije znaju da je ovo katastrofa za veliki broj albanskih privrednika. Od trgovaca do proizvođača. Jasno je samo to da će neki albanski politički lideri iz svega ovoga izaći sa većom podrškom meću najradikalnijom populacijom na KiM, a sasvim je sigurno i debljeg džepa jer su, javna je tajna, pravljeni dogovori ko će koju robu i odakle da uvozi pre nego su takse i uvedene.
Politička mera Prištine u vezi stopostotnih taksi, kako se pokazalo u protekla tri meseca, proizvodi ne samo političke već i ekonomske, socijalne, pa i demografske i druge negativne efekte po Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Da li ipak očekujete povlačenje nerazumnih taksi?
– Činjenica da se albansko, ali i srpsko stanivništvo silom prilika, hrani nezdravije i skuplje je nešto što albanske lidere ne dotiče. Verujem da će se naći hrabrosti, mada to do sada nije bio slučaj, kod nekih Albanaca da se energično suprotstave bezumlju i histeričnoj mržnji koja je danas oličena u taksama ali i nedavno usvojenoj platformi za pregovore sa Beogradom.
Sa nepravdom se rađamo i umiremo na KiM
– Već je postala i tradicija da ni krivi ni dužni plaćamo cenu bezumlja onih koji su silni i zaštićeni. Naše je da se sa našom državom i predsednikom Vučićem borimo da se istina čuje i da uradimo sve što možemo na terenu. A nepravda i bezumlje je nešto što očekujemo i sa čime se rađamo i umiremo na ovom prostoru. Na našu veliku žalost taj urođeni nepravedni odnos samo je retko bio osporen u realnom životu. I svaki put kada se desio pozitivan pomak bio je izuzetak ili puka slučajnost, kaže Stojanović.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić