HELLO BETOVEN
Reklo bi se da je neki čudak, oživeo pa pobegao iz muzeja voštanih figura ili sa stalne postavke čuvenih kompozitora u doba kada je živeo Betoven.
– Program!
– Program!?
– Kod devojčice Lune je.
– Ha, otkud ti Betovene!?
– Pa, dođoh da poslušam džez koncert.
– Ali ti si klasičar?
– Kakve to veze ima, ako poštujem sve muzičke žanrove.
U srednjevekovnom kostimu, sa čipkom na rukavima, onim plitkim cokulama sa šnalom, u tri i četvrt pantalonama, kao u ženskim dokolenicama, do cokula. Reklo bi se da je neki čudak, oživeo pa pobegao iz muzeja voštanih figura ili sa stalne postavke čuvenih kompozitora u doba kada je živeo Betoven.
– Ne čupkaj me! Stvarna je… Pa šta ti misliš da sam nekakva frajla, a da mi je perika fetiš? Hm! A komponuješ li? – pita me Betoven.
– Folk, na raštimanoj gitari.
– Eh, veću glupost još nisam čuo.
– Pa kakve ti onda melodije ispadaju sa te krš gitare!?
– Nemoj tako, i Sting je neke najbolje kompozicije iskomponovao upravo na raštimovanoj gitari.
– Ne čujem dobro! – Betoven će… Dok je bio u „Police“.
Stavlja levak savijen od papira „Program džez sekcije, profesora i učenika“.
– E sad reci! Ali malo glasnije, bite šen (moliću lepo).
– Mhmm, ništa! Sting i onako nije tvoj savremenik.
– E vidiš kako čuješ, samo se praviš važan.
– Dečko ti si težak za saradnju!
– Pa, to ti je dobro, delimično si u pravu Betoven.
– A otkud sad da sviraš udaraljke!?
– Zbog mažoretkinja, volim dobre i zgodne mlade cice, mimoze i proleće.
– Piiis!
– Šta će reći Ana?
– Ana je imala mukotrpnu ulogu da iskoriguje i ispravi sve što ja u jednom dahu iskomponujem, pritom mi bude i ljubavnica.
– Ljubavnica!? Opa, maco, omastio si ti brkove.
– Ipak mi nisi rekao kako si sa klavira spao na dve činele kojima si me probudio i doveo me na suludu ideju, a smrdiš poput trista jarčeva!?
– To zimi, kad preturam po kontejneru… Slabo se perem… Muškarci… To već znaš. A izbacio me je direktor filharmonije jer falširam, tada sam pušio lulu, pa mi je grlo zaribalo od duvana.
– A gde ćeš sad!?
– Misliš posle džez koncerta ili uopšte? Pa, tražiću neku vremensku zonu, šupljinu, u noći punog meseca, kad kočije pojure na Štrase.. Onda čarolija nestaje i vraćam se u notne sveske, gde me ovi klinci što sada džeziraju i cupkaju, sviraju i vežbaju mukotrpno da bi dostigli sklad koji sam hteo da postignem u svojim notama!
– E većeg čudaka, od tebe nisam video, Betoven!
– I ja od tebe inteligentnijeg i glupljeg sagovornika.
– Ne vređa me više to. Šta ću, to mi je ukazao i profesor, pa me redovno izbacivao sa časova bez potrebe da prisustvujem…
– Šta ćeš, loši đaci svetom vladaju.
– Šta ćeš…
– Jednu rakijicu!
– Nisam mislio na to Betoven. Hrrr… Hrrr… Pfu…