Zdravlje

Jagorčevina (Primula acaulis) i lekovito delovanje jagorčevine na astmu i pluća

JAGLIKA ZA PLUĆA

Jagorčevina (Primula acaulis), jaglac ili jaglika je lekovita biljka za astmu i bronhitis. Omekšava tkiva i podstiče iskašljavanje

 

Jaglac ili jagorčevina (Primula acaulis) je biljna vrsta koja je rasprostranjena kako u južnoj tako i u zapadnoj Evropi, kao i na području jugozapadne Azije i severozapadne Afrike. Raste na sunčanim livadama i ispod svetlih žbunova u brdskim i planinskim krajevima. Njen latinski naziv Primula acaulis znači prvi i odnosi se na rano cvetanje.

Jagorčevina (Primula acaulis) jaglac i lekovito delovanje jagorčevine na astmu i pluća

U narodu je još poznata i kao jaglac, jaglika, primula. Ova biljka ima kratak koren smeđe boje, listovi su jajoliki ili duguljasti, naborani, dužine 3-6 cm, na naličju su gusto dlakavi sa nazubljenim rubom uvijenim nadole. Cvetovi su krupni, tamnožuti sa skupljenim režnjevima krunice i pet crvenožutih pega u ždrelu. Prvi vesnici proleća očaravaju nas jarkim bojama i unose život.

Kao lekoviti deo biljke koristi se sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi se beru dok biljka cveta i suše tri-četiri dana. Koren može da se izvadi tada ili u jesen.

Hemijski sastav jagorčevine: Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, flavonoide. Koren jagorčevine sadrži 5-10% triterpenskih saponina, fenolne glikozide i hinone. Cvet sadrži do 2% saponozida, flavonoide i enzime. Sveže mlado lišće jagorčevine sadrži mnogo vitamina C, karoten, kristalizovane jaglačne kiseline. Koren jagorčevine sadrži 5-10% triterpenskih saponina, fenolne glikozide i hinone. Cvet sadrži nešto manje, do 2% saponozida, flavonoide i enzime

Upotreba jagorčevine:  Jedan od prvih vesnika proleća jagorčevina, od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitisa i nazeba.

Terapeutske indikacije: bronhitis (upala bronhija – dušnica), pneumonija (upala pluća), nervna oboljenja, insomnija (nesanica), reumatska oboljenja, srčana oboljenja, migrene.

Jagorčevina ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik. Divni žuti cvetovi i koren jagorčevine sadrže saponine, supstance koje prirodno razređuju gust sekret u disajnim organima, pa se zato čajevi i sirupi sa ekstraktom ove biljke koriste kao jedno od najboljih prirodnih sredstava za podsticanje iskašljavanja šlajma, kod suvog i neproduktivnog kašlja. Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice.

Jagorčevina ulazi u sastav biljnih mešavina protiv bronhitisa i astme posebno u kombinaciji sa podbelom i anisom. Ublažava prolećni umor, koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Pored blagotvornog dejstva na respiratorne organe, jagorčevina ulazi u sastav različitih biljnih mešavina koje se koriste kod nervne uznemirenosti, straha, histerije, migrene, slabosti srca, cirkulacije krvi. Čaj od ove biljke deluje kod glavobolje i vrtoglavice, a smiruje i nervozu.

U narodnoj medicini čajevi od jagorčevine se koriste i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba. Kada se pomeša sa medom, pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega. Cvetovi su bogati flavonoidima, koji krvne sudove čine elastičnijim i deluju kao diuretici. Pomešani sa matičnjakom i mirođijom, cvetovi jagorčevine preporučuju se ljudima koji pate od nesanice ili nervne napetosti. Šolja ovog veoma ukusnog čaja uveče pomoći će vam da lakše utonete u san, ubrzanog rada srca i razdražljivosti.

Jagorčevina pročišćava krv i iz organizma eliminiše uzročnike reume i kostobolje. Jagorčevinu narodni travari preporučuju i protiv reumatizma, obično pomešanu sa suručicom i koprivom. Ako je neko sklon oboljenjima mišića i ligamenata, neka svakodnevno pije čaj od jagorčevine (jednu do dve šolje) i bolovi će prestati. Ona izvrsno deluje i na upalu srčanog mišića, a prevencija je protiv kardiovaskularnih bolesti i izliva krvi u mozak.

BioImunitet kapi za imunitet

Ograničenja u upotrebi: Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije ili tegobe u organima za varenje. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice. Lek takođe  ne bi trebalo propisivati, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove. Kod nekih osoba velika količina mladih listova ove biljke izazvaće želudačne tegobe, pa se ne preporučuju osobama sa čirom na želucu.

Način pripreme i upotrebe čaja: Čaj od korena i cveta jagorčevine drugačije se priprema. Jednu kafenu kašičicu korena preliti sa 200 ml hladne vode, zagrejati da proključa, posle 5 minuta procediti i piti 3 puta dnevno po šolju čaja zaslađenog medom.

Čaj od cveta se ne kuva već samo preliva ključalom vodom – jedna kafena kašičica na 200 ml ključale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i piti 2-3 puta po šolju čaja u toku dana . Jednu kafenu kašičicu cveta jagorčevine preliti sa 200ml ključale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i piti 2-3 puta po šolju čaja u toku dana.

LEKOVITI RECEPTI OD JAGORČEVINE

1. Sirup od jagorčevine za iskašljavanje:

Pet supenih kašika usitnjenog korena jagorčevine preliti sa 400ml hladne vode zagrevati do ključanja, smanjiti vatru i na nižoj temperaturi kuvati 15 minuta. Skloniti sa šporeta i ostaviti da stoji dva sata. Procediti, pomešati sa jednakom količinom meda. Sirupu dodati 9 kapi etarskog ulja anisa, dobro promešati plastičnom ili drvenom kašikom i čuvati u čistoj flašici u frižideru. Sirup se pije tri puta na dan po jedna supena kašika za odrasle, a kafena kašičica za decu.

2. Vino od jagorčevine protiv srčanih tegoba

Posebno je dragoceno vino od jagorčevine koje se pravi od cveta biljke. Flašu od dva litra napuniti, ali prilično rastresito, sveže nabranim cvetovima i naliti čistim belim vinom. Flašu držati na suncu dve nedelje. Uzimati po dva gutljaja, po potrebi. Teži srčani bolesnici mogu uzimati dnevno po tri supene kašike.

BioCapillary kapi za cirkulaciju -728x90

 3. Čaj za zdrava pluća i izbacivanje kamena u bubregu

Napravite mešavinu od 50 g jagorčevine, 25 g suve lavande i 15 g kantariona uz dodatak malo hmelja. Jednu supenu kašiku mešavine prelijte sa dva decilitra kipuće vode. Zasladite ga medom i pijte dok je još vruć. Protiv kamena u bubregu koristi se čaj od prokuvanog korena jagorčevine koji takođe možete zasladiti medom. Jagorčevina pomaže kod prolećnog umora.

4. Čajna mešavina za iskašljavanje i razređivanje gustog šlajma:

Cvet jagorčevine 50 g, anis  50 g, cvet bagrema 50 g. Sve biljke pomešati, pa jednu supenu kašiku smeše preliti sa 250 ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Procediti i popiti zaslađeno medom (3 do 4 šolje na dan).

5. Protiv prehlade i suvog kašlja

50 g usitnjenih cvetova jagorčevine prelije se litrom ključale vode i ostaviti da odstoji pola sata. Procedi se u stakleni bokal i pije pet šoljica dnevno.

6. Protiv prolećnog umora

U avanu se usitni 10 g suvog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavina se prelije sa 2,5 dl kipuće vode i procedi, pije se jedna šolja dnevno. Drugi recept je: 50 g jagorčevine, 50 g pupoljaka zove (zelene, neotvorene drške cveta), 15 g koprive i 15 g korena maslačka. Puna kašičica ove mešavine se sipa u 1/4 l ključale vode i ostavi da odstoji tri minuta. Nakon toga se procedi, po potrebi zasladi medom. Ovaj čaj se koristi i za pročišćavanje krvi.

7. Čaj za nesanicu i glavobolju

Potrebno je 50 g jagorčevine, 25 g lavandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Do vrha punu kašiku ove mešavine prelijte sa 1/4 l vrele vode i ostavite da odstoji tri minuta. Proceđen čaj se pije zaslađen medom, dok je vreo, pred spavanje. Ako vam je čaj gorak, zasladite ga sa malo meda .

8. Pravi prolećni čaj koji čisti krv

Dobija se od 50 grama jagorčevine, 50 grama zovinih izdanaka, 15 grama koprivinog lista i 15 grama korena maslačka.

 Milan Popović

Ostavite komentar

Ostavite komentar