Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Muzika

„Strange Fruit“ je i posle 80 godina najšokantnija pesma svih vremena

PESMA O RASNOM NASILJU

Džez umetnica Bili Holidej snimila je pesmu „Strange Fruit“ 20. aprila 1939. godine, a britanski BBC objašnjava zašto se ta numera i 80 godina kasnije može smatrati najšokantnijom svih vremena.

 

Bili Holidej je 20. aprila ušla u studio sa osmočlanim orkestrom kako bi snimila svoju verziju pesme „Strange Fruit“. Ova stravična pesma o užasima linčovanja na američkom jugu, ne samo da je bila najveći hit Bili Holidej, već je postala jedna od najuticajnijih pesama 20. veka, koja nam i danas govori o rasnom nasilju.

strange fruit

Numera koju je Tajm magazin 1999. godine proglasio pesmom veka, prvobitno se zvala „Bitter Fruit“ i napisao ju je učitelj Ejbel Miropol, užasnut fotografijama linčovanja na američkom jugu.

„Napisao sam ‘Strange Fruit’ zato što mrzim linčovanje, mrzim nepravdu, i mrzim ljude koji ga održavaju“, objasnio je Miropol u jednom intervjuu 1971. godine.

Pesma je 1938. godine ponuđena Bili Holidej koja je zajedno sa svojim pratiocem na klaviru Sonijem Vajtom i aranžerom Denijem Mendelsonom radila tri nedelje na njoj, pre premijernog izvođenja u njujorškom kafeu Society.

„Prvi put kad sam je otpevala mislila sam da je to bila greška… nije bilo čak ni blagog aplauza kad sam završila. Onda je jedna osoba počela nervozno da tapše, i odjednom su svi tapšali“, napisala je Holidej u svojoj autobiografiji.

Kako je pesma postala deo njenog nastupa, Holidej se suočavala sa različitim reakcijama, od suza, do napuštanja koncerta i rasističkih provokacija. Radio stanice, kako u Americi tako i u drugim zemljama sveta, odbijale su da emituju „Strange Fruit“, a njena izdavačka kuća Kolumbija rekords nije htela da je snimi.

Pesma je, međutim, odmah po objavljivanju ostavila dubok trag u američkom društvu. Iako nije bila prva popularna pesma koja se bavila rasnim pitanjima, „Strange Fruit“ se izdvajala po svom eksplicitnom sadržaju i istovremenom komercijalnom uspehu.

Aktivisti su pesmu poslali američkim kongresmenima kako bih podstakli na usvajanje zakona kojim bi se zabranilo linčovanje, a s vremenom je postala antirasistička himna.

„Linčovanje je postalo neka vrsta metafore i u tom smislu je pesma u narednim decenijama postala više metaforička nego bukvalna“, objasnio je za BBC pisac Dejvid Margolik, autor knjige o pesmi „Strange Fruit“.

Mnogi muzičari su je obradili, ali se izdvaja verzija Nine Simon iz 1965. čije je delove Kanje Vest koristio u svojoj pesmi „Blood on the leaves“ iz 2013. godine.

„Strage Fruit“ je 2002. godine uvrštena u Nacionalni registar značajnih izdanja Kongresne biblioteke SAD. Njena sposobnost da šokira nikada nije izbledela, i već decenijama inspiriše muzičare da pevaju o nepravdi sa iskrenošću i svešću da pesma može biti vanvremenski podsticaj za društvene promene.

Izvor: BBC

Ostavite komentar

Ostavite komentar