Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Epikur i njegova teorija sreće (filozofsko učenje o sreći)

EPIKUROVA FILOZOFIJA

Ako hoćete da živite dobro, savetuje Epikur, naučite da budete prijatelj i bavite se filozofijom. Ne preterujte u čulnim zadovoljstvima, u jelu, piću ili zabavi.

 

Dobro za čoveka je da bude srećan. Težnja za srećnim životom je prirodno stanje…

epikur

Ali, upozorava Epikur, kontrolišite svoje potrebe! Izobilje u hrani, piću i polnom užitku ne doprinosi sreći, naprotiv – guši je!

Takođe, potreba za stalnom (trajnom srećom) dovodi do bolesti zavosnosti, kao što su alkoholizam, narkomanija, seksualna zavisnost…

Budite zadovoljni malim stvarima, težite ka velikoj sreći ali ne ka trajnoj sreći, savetuje Epikur.

Šta je potrebno za miran i uravnotežen život?

Jedan epikurejac je uravnotežen ukoliko je zadovoljan u malim životnim radostima, ukoliko pobeđuje svoje strahove i ne razmišlja o smrti („Tamo gde je smrt nisam ja, a tamo gde sam ja nije smrt“).

Upravo je ovakvo stanovište donelo neprijatelje Epikuru. I on i njegovo učenje anatemisani su.

No, upkos tome, njegovo učinje je preživelo, pre svega, zahvaljujući vernim učenicima. Jedan od njih je Tit Lukrecije Kar koji je živeo od 100. do 50. godine pre nove ere.

On tumači Epikurov sistem kao prirodnjački. Cilj takve teorije nije ograničaen na opis stvarnosti izgrađene od materijalističkih čestica i prema mehaničkim principima. Već teži oslobađanju čoveka od sujeverja i neznanja.

Ako hoćete da živite dobro, savetuje Epikur, naučite da budete prijatelj i bavite se filozofijom. Ne preterujte u čulnim zadovoljstvima, u jelu, piću ili zabavi. Preterivanje u istim, vrlo često vodi ka suprotnom od željenog, ne dostižete zadovoljstvo… na kraju vas čeka bunar bola. Smanjite instinkte, pojačajte razum.

Iako ga, i sada, mnogi smatraju hedonistom, Epikorovo shvatanje zadovoljvstva pre je asketizam nego hedonizam.

Njegov veran sledbenik Lukrecije, u sažetom iznošenju poruke koju je želeo da prenese iz Epikurovih učenja, kaže:

„O bedni ljudski umovi! O slepih li srca! Kako je mračan život, i kako su velike opasnosti u kojima je svako dato vreme prošlo! Zar ne vidite kako priroda plače zbog toga, i samo kroz nju, taj bol iz našeg tela biće otklonjen, a um će uživati u slatkom osećanju zadovoljstva, oslobođenog brige i straha!“

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280