MJAUKANJE
Računao sam, obradovano, budem li te večeri
Iz mahnitog druženja uleteo u kupatilo pijan
Ništa lakše nego slomiti ga pesnicom
Ili podmuklim manevrom lakta, možda cipelom
Najposle drškom za čišćenje klozetske šolje
Uostalom, on je oduvek bio, kao polna težina
Jedno tanušno parče odraza, ali sklono propitivanju
Kao i svaki svedeni minimalizam anatomije
Koji se neprestano krevelji vlastitom liku
Pevušeći italijanske arije u toku brijanja
Ali, njegov me je uzvraćeni udarac čelom u čelo
Odbacio, pravo na pločice zida iznad kade
Svom silinom nazad, i još me odbacuje
Nekad kao otklopljeni ventil paru iz kotla parnjače
Nekad kao kvočka jaje, tresne me ispod sebe
Ne mogu da ga sprečim, ni moljakanjem, niti umem kakvim veštim trikom
Da uđem unutra i vidim šta je ostalo u njemu od mene
Iako sam se, u međuvremenu, razveo, postao odvratan
Zapustio udove i bešiku, srce zatisnuo krpama da ne istekne u slivnik
Naglo postao bezubi, olinjali vuk, mjaukanje u noći!