Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STAV O SAVREMENOSTI

Slavni ruski reditelj Andrej Končalovski dao je neka svoja zapažanja o tome gde ide današnja globalizacija, šta se dešava sa pravima čoveka, a šta sa njegovim obavezama.

 

Čim čovek ima svu slobodu ovoga sveta, postaje životinja, mišljenja je reditelj Andrej Končalovski.

Ljudska prava – to je himera i lažno kretanje evropske civilizacije. Ovo je ogromna diktatura laži. Ljudska prava se nigde ne poštuju.

andrej končalovski

Sve velike civilizacije su se izgrađivale na obaveznosti, ne mogu se staviti prava čoveka iznad njegovih obaveza.

Oni koji ne ispunjavaju obaveze, ne mogu imati pravo. Pogledajte kinesku civilizaciju, hrišćansku civilizaciju – tamo su pre svega obaveze. Kada čovek dobije sva prava on grubo rečeno, gubi čovečji oblik. Šta je obaveza? To je kultura! Po mom mišljenju, liberalna evropska misao vodi prema propasti, samo zato što je fetišizovala prava. To je put u pakao. Ja sam u tom smislu opskurant.

Globalizacija uništava suverenitet država… I naši gledaoci, nažalost, po mom mišljenju, postaju kino amerikanci. Jedu kokice tokom seanse. Zašto je sada tako glasan film? Jer svi žvaću. Holivud snima filmove za žvakače. Ja snimam film za čitaoce.

Zakon tržišta, kada potražnja određuje ponudu, to vodi ka uništenju kulture. Jer je potražnja uvek niža nego što treba da bude. Masovnost je pogubna. Čoveku je svojstvena individualnost. Nije uzalud u Bibliji kazano da je put prema vrhu težak i uzak. Zbog toga, se to dešava u umetnosti, jer tržište postaje sve masovnije.

Čoveku je lakše da živi bez napora, ali bez napora nema rasta. Često govorim svom sinu da ljudi koji čitaju knjige, će upravljati onima koji ne čitaju.

Često se pitam zašto, ako je visok BDP, smatra se da je država uspešna, a nizak BDP je sinonim katastrofe? To je velika iluzija, može biti visok BDP i nesrećni ljudi. Norveška je zemlja sa uspešnom ekonomijom i visokom stopom samoubistva.

​Ekonomija se meri ciframa, ali se njima ne meri sreća ljudi. Tržišna vrednost i ljudska vrednost – to su dve različite stvari. Svi se mi menjamo, ne menjaju se samo idioti. Sa godinama, javljaju se druge iluzije. Zašto iluzije? Zato što svakih deset godina govorimo: O, kakva sam budala bio. U tridesetim godinama, misliš da si sa dvadeset godina bio glup, od četrdeset misliš, da si bio naivan kada si imao trideset. Isto važi i za osamdeset, misliš: oh, sa sedamdeset sam bio mladić.

U principu, za muškaca je neprirodna želja da se dopada. To je čisto žensko načelo.

Želja da se dopada nije samo prisutna kod glumaca, već i svih kreativnih ljudi. Pisaca, na primer. Sve je vrlo individualno. Mislim da je Bunjin volio da se dopada, a Anton Pavlovič Čehov to nije mogao trpeti.

Zavidim ljudima koji mogu da nateraju druge da plaču, bez sopstvenih suza. Za mene, u tom smislu, fenomenalan je Konstantin Simonov. Na Internetu, postoji video, gde Simonov govori svoje stihove “Čekaj me” – to je remek delo muškog talenta.

Umetnik ne može biti nekulturan, danas je to ozbiljan problem. Svi ozbiljni umetnici dobro su znali svetsku kulturu. Poznavali su tradiciju, a tradicija – to je ljudska mudrost. A inovatorstvo to je već rušenje tradicije. Pre nego što se ruši, treba znati.

​Blokbaster – to je ono što je interesantno gledati. Vrlo zanimljivo za gledanje. Ali kada se film završi, brzo se zaboravlja. A kada je film – umetničko delo, tada posle filma se ne želi da razgovara, želi se ćutati.

Znate li šta je najskuplje za režisera? Ćutanje gledaoca nakon filma. To je pokazatelj dodira sa onim što se rečima ne može izraziti, smatra Andrej Končalovski.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: