PREPUN NEOBIČNIH POJAVA
Kao i drugi arktički gradovi, Utkiagvik je prepun neobičnih prirodnih fenomena vezanih za Sunce i dnevno-noćni ciklus, a jedno od najistaknutijih je tzv. ponoćno sunce.
Na prvi pogled, grad Utkiagvik može da izgleda kao bilo koji drugi arktički grad. Tamo je iznenađujuće hladno, jer permafrost (zona večitog snega i leda) prevladava tokom većeg dela godine, a Utkiagvik je jedno od najoblačnijih mesta na Zemlji.
Iako je klima nemilosrdna, grad ima preko 4.000 građana, a većina ljudi su starosedeoci. Oni su takođe jedna od najsevernijih zajednica na svetu, što ga čini najsevernijim gradom u SAD.
Prethodno poznat kao Barou, grad Utkiagvik je ekonomski centar okruga Nort Sloup. Neki ljudi pomažu u operacijama naftnih polja, drugi se oslanjaju na rad vlade, dok se ostali oslanjaju na turizam. A verovatno vam odmah pada na pamet pitanje zašto bi neko došao na tako daleko mesto na severu sa tako nemilosrdnom klimom?
Pa, kao i drugi arktički gradovi, u Utkiagviku se može videti dosta prirodnih fenomena vezanih za Sunce i dnevno-noćni ciklus. Jedno od najistaknutijih događaja je ponoćno sunce.
Ponoćno Sunce se pojavljuje u letnjim mesecima u arktičkom krugu. U to vreme sunce se vidi na nebu 24 sata dnevno, što znači da je vidljivo i u ponoć (ako je vreme dobro). Tokom ovog vremena, mnogi arktički gradovi su domaćini raznih manifestacija i festivala kako bi privukli turiste koji žele da iskuse magični trenutak gledanja Sunca u ponoć.
Međutim, ponoćno Sunce nije jedina pojava koja čini da se Utkiagvik ističe. Za razliku od drugih gradova Aljaske, Utkiagvik se nalazi na severu, i tokom zimskih meseci doživljava neobično dugu polarnu noć. Noć koja traje 65 dana.
Godine 2018. Sunce je poslednji put zašlo 18. novembra. Uz to, grad se spustio u dugu noć i video je izlazak sunca tek 23. januara. Čak i tada je Sunce samo dotaklo horizont i potpuno se vratilo tek nedelju dana kasnije.
Tokom prve polovine polarne noći, količina sumraka se smanjuje i oko Božića, građanski sumrak u Utkiagviku traje samo tri sata. To znači da, iako grad nije bio potpuno uronjen u tamu, količina svetla je bila minimalna.
Srećom, stanovnici grada su navikli na duže periode mraka i nakon što su u januaru dočekali Sunce, sada se mogu radovati ponoćnom suncu.
Izvor: Telegraf.rs