Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BALADA POTOPA

balada potopa

Ode u neizvesnost voda potopa.
Pod nebom, kao pod Božjom rukom,
Stiže, k’o večnost, naša Evropa,
Oprana vodom, k’o suzom pukom.

I nađe me i reče mi ovde:
– Traj kako sam hoćeš svoje dane…
I kao voda od potopa ode,
A u krvi mi ostade plamen.

Htedoh da uzviknem „ne“, al ništa
Ne uspeh da kažem, iako čelo stuštih.
Kao krst, preda mnom put blista,
A svud neizvesnost, k’o potop sušti…

***

Dah neuhvatljive muzike večne
Plovi nad nama k’o na javi,
Dok s prvim snegom ne poteče
Po jesenjoj ognjenoj travi.

Okopni da bi se s vodom slila
U kao ugalj crnu njivu
I svakoj travki biće mila,
I svaka vlat će ljubav živu.

Početi da šapće, da muzika puna
Opet zaplovi nad svetom celim
Kao mladina, poput zlatnog čuna
Na čijem dnu se prvi sneg beli.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: